Службени лист Вардарске бановине

Страна 10

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 72—73

Домаћички курс у Кратову

Прошле недеље 17 маја ове године завршен је тромесечни течај домаћичког курсау Кратову, кога дана је обављен свечани испит. Овај курс је приређен у здравственој станици под руководством госпођице Олге Удицке, чиновнице Хигијенског Завода у Скопљу. Курс је посећивало 17 ученица из Кратова и 10 из оближњег села Шлегова.

Испиту је присуствовао господин Бан Живојин Лазић и изасланик Дома Народног Здраеља из Куманова г. Др. Грујић и Госп. Др. Миленковић, инспектор Министарства за Социјалву Политику и Народно Здравље. Осим тога било је доста присутних гостију из места, те је овај рад завршен једном лепом свечаношћу. Сви су могли констатовати да су ученице биле приљежне, вредне, јер су за то кратко време постигле лепих резултата а ово поглавито захваљујући агилности и пожртвованом и похвалном раду госпођице Удицке која може послужити и другима за пример. Господин Бан је био топло поздрављен и дочекан како од стране ученица, тако и од грађанства које је и овом приликом испољило своју љубав и оданост и према својим ослободиоцима и према културним тековинама које се посгепено нижу по свима крајевима наше Бановине.

Првом Баву Вардарске Бановине Живојину Лавићу Скопље

Прожета до дна срца југословенском идеологијом са своје Вас оснавачке скупштине поздравља свесна национална омладина града Куманова и жели да Вас добри Бог поживи још дуго година те да још дуго година спроводите своју племениту и родољубиву мисију на нашем драгом Југу.

18 маја 1931 год.

Куманово

Претседник оснивачке скупштине Душан Г. Петковић

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО Пи Краљево —— Вади

Ибарски пут

Намеће се друго једно питање: шта ће се радити са старим каменим мостовима, пропустима и зидовима, који нису искоришћени за прелазак реконструисаног пута преко њих» Да се руше, зашта би се употребио њихов материјалг Ако се оставе да их време пору“ ши или заспе нанос од брда, онда шта ће се мислити о инжињерима, када се виде два пута један поред другог са масом објеката Да ли ће се посумњати у корисност радаг

Да би се смањили трошкови одржавања новог реконструисаног пута, неопходно је пошумити стране брда око њега у појасу од 1 до 2 км. бар са багремом. Пошумљавање би требало извршити у коритима река и потока на што већој дужини, па евентуално и до самог њиховог извора. Требало би га тако распоредити, да се потоцима спречи ношење материјала а да вода образује себи правилно корито да га издуби, и да правилно притиче и отиче од објеката. Пошумљени предели морају бити стављени под згбрану за неколико година Т. ј. док се шума не подигне па тек доцније дозволити попашу. После неколико година могла би се шума и на други начин искористити сечом али само на тај начин што би се омогућио подмладак из пањева и жила. При пошумљавању треба водити рачуна о полагању положница и њима образовати поплете из којих ће избијати гране а доцније и дрвеће. Поплети би задржавали материјал да не пада од брда: на пут и у речна корита. Такви су поплети извршени на Пасуљишту од багрена. Полагањем багрена, вођењем рачуна да се сасецањем оставља на висини од 0,20—0,50 м, и полагањем положница, створило се на Пасуљишту од покретног земљишта, стално. Простор засађен багремом и тако извршен био је неприступачан за стоку нарочи:о за свиње па чак и за зечеве, јер положнице и бодље ба-

грена, које су биле у непосредној близини су-

седног дрвећа спречавале су сваки приступ. Задржавање материјала било је потпуно Прве поплете, испуњене материјалом, заменили су други изнад њих од истог дрвета. Тако је једно дрво добијало већу дубљину корена у земљи, у насутом матерзјалу, а тај је корен из године у годину бивао све јачи. Кад се томе дода пуштање корена — жила у земљи (багрен пушта своје жиле до 20 м. дужине) онда је појмљиво да такво дрво лако противстаје притиску материјала који је наслаган изнад њега.

Овакво пошумљавање око путева требало би вршити у свима брдским пределима који нису обрасли шумом, а нарочито око путева у Јужној Србији. Додаћемо да је на Ибарском путу помоћу путара засађивано и воће и то трешње, шљиве, јабуке, крушке а понајвише ораси, који у том крају дсбро успевају. Такво засађивање воћа поред пута, вршено је и поред пута Чачак— Пожега, који иде долином Западне Мораве кроз Овчарско-Кабларску клисуру. На њему ја засађено, на дужини од 7 км. преко 4000 расадница ораха и то са једним путајом а за време грађења пута. Засађивањем ораха поред пута ишло се затим да се од њихових прихода саграде путарске кућице са потребним земљиштем око њих за путара, да се од прихода образује фонд за одржавање пута, да се грађевински — технички одељци вежу телефоном са путарским кућама ради лакше и брже службе за државање пута, Сви