Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

_ Број 76

Просветни проблем

Прооветне ПОНЛИКЕ ЈУ Срба] ПОИЛЕОКОМ

Дижите школе!

Деца вас моле,

Скини ми бабо с' чела облаке, не дај ме бабо у просјаке,

Не штеди бабо рад добра мога, Смилуј се бабо, тако ти Бога!

Змај

Ови Змајеви стихови имали су силног дејства на потомке Краљевића Марка. Варош Прилеп, та престоница бесмртнога Марка иде на челу просветног напретка свога краја. Поред подигнуте дивне зграде за школу „Краљ Петар ! Ослободилац“ 1926. год. која кошта преко милион динара. Прилеп не стоји, они даље иде напред на просветном пољу, тако да је 1929, год. подигао и другу велелепну палату школску зграду са 8 учионица која носи назив „Краљевић Марко“. И право је да добије то

име, јер се налази у непосредној близини.

Маркових кула, које деру у облаке, и поред којих се путнику у пролазу чини, да ће видети јуначину Марка, како језди с топузом, тулумином од 12 ока о дикашу видовитог Шарца, а у друштву посестриме виле.

Ах, дивно је и прекрасно у овом тренутку вратити се у нашу славну прошлост, прели= стати те златне листове наше славне повести и изазвати слику ондашње силе и сјаја ових крајева, нарочито за доба славних Немањина где цветаше наша култура, правда и поштење. Где глас јЈевросиме мајке грмеше. као глас Сина Божијег:

„Немој сине једини у мајке, Не било ти моја "рана клета. Немој сине говорити криво

Ни по бабу, ни по стрпичевима, Већ по правди Бога истанога; Немој сине изгубити душу, Боље ти је изгубити главу, Него своју огрешита душу...“

Са ових мука слетао је наш јуначина Марко, са топузом у руци чувао свој народ, делио правду, и овековечио наше српско име у овим крајевима,

Народ је Марка опевао као највећег јунака, како га је песма опевала, он је био наш.

Ах, наш је Марко, наш је његов видовити ЈЏарац: ми се поносимо са њима, јер таквог јунака има само наш народ.

(Села мало са мање интелигенције, и она иду: смело напред, са жељом, да се њихова деца просвете, да заволе ову јединствену и недељиву државу, отаџбину своју, која је створена крвљу наших најбољих синова. Народ овога краја био је те среће, да се није могао школовати како треба, јер је живео у сасвим изузетним приликама.

У доба робовања живот је био јевтин, а о јадној просвети у то доба није смео и ми-

слити, јер није био сигуран ако замркне, да ли ће осванути.

Чувени су били крволоци у овом крају Булмин ага и Расим бег. И данас народ са страхом помиње њихова имена, али уздане и "прошапће: „Поменуло се, не повратило се“!

А сад је све друкчије. Слободан је, народ обезбеђен од крволока, те не стрепи за главу, живот свој и породицу своју. И сунце амо мило топлије греје, и тице певалије умилније из-

_ воде своје арије, по џбуновима и шумарцима.

(Осећа се поносит и горд, што је грађанин велике и силне Краљевине Југославије, што није роб, већ потпуно равноправан грађанин своје домовине.

И сап народ почиње већ да мисли и о просвети. коле ничу све лепших од лепших, ките се наша села дивним зградама из којих се оре умилне песме, где се уче ти будући граЂани да воле и љубе отаџбину своју, свога узвишеног Краља, и свој мили народ.

Кад смо ослободили ове крајеве затекли врло мали број учитеља и школа, и то у врло бедном стању.

И те слабе и ·мизерне зграде, које су некада ипак биле чувари српске мисли, замење“ не су у већини дивним и лепим планским зградама. А онде где није било школа, подигнуте су такође нове школе, те народу се испунила давнашња жеља, да види у своме селу школу и учитеља, и да њихова деца науче читати и писати дивним нашим правопитом.

Ево нам статистике: Школа у 1918 год. било је свега у срезу 5 53

» У ] 930 У > » У > У Оделења 1918. , КИ Рата с 10 |) 1930 У » » » У Рој 1 16 Ђака > 1 9 1 8 > » » У » » 524 з » 1 930 » У 7» У » » 4.162 Бр. наст. 1918, пне на “ 10 У » 1930 У » » У >» У 1 18 Сада у 1931 год. има 54 школе, 117 оде-

љења и 4763 ученика. Диван успех на просветном пољу овога среза, <

Пред нама је дивно израђен албум старих и нових школских зграда у овоме срезу, које јасно и очигледно илуструје наш успех на нашем лепом југу. Из њега се да видети шта смо затекли, а што смо урадили на пољу просвете. Лепо се види, да смо дошли у ове крајеве, да браћу просветимо, да им отворимо очи, да им изагнамо таму и мрак, а не као неки завојевачи да сеје ропство и смрт.

Од 1918 год. подигнуто је нових школских зграда 29 и преправљено 15'

На овоме месту не можемо пропустити а да ве изнесемо велику љубав грађана овога среза за школу. Сељаци долазе сами код школ“ ских власти и траже школу и учитеља, Поједина села осећају се понижена и увређена што немају школу.

Само један пример, који није усамљен.