Службени лист Вардарске бановине

рови опијум с обзиром на његове производне трошкове, а у правичној сразмери са ценама његових финалних продуката;

2) да препоручи произвођачима напуштање ове културе све дотле док се ово питање не регулише од стране друштва Народа онако као што је напред речено;

3) да замоли Краљевску Владу за дејство код својих новчаних завода Народне, Хапотекарне и Привилеговане Аграрне Банке: а) да опијум и даље ломбардују и 6) да сачекају до бољих прилика повраћај привредницима датог аванса на основу већ учињеног ломбарда; и

4) ако је ово немогуће да замоли Краљевску Владу да стави у дужност Привилегованом Извозничком Друштву брчгу око откупа и извоза, т.ј. око ликвидације целокупне количине и прошлогодишње и овогодишњег бербе опијума,

Економска криза села и мода

===

Економска криза, каже се, дави наш свет, И заиста на њу се с правом кука. Она је ту са свом својом неуматношћу — ту је та омразна криза. О њој говори свако: трговац, радник, чиновник, варошанин и сељак..

После рата захуктао се живот човека. Одлична прођа производа — њихових цена доносила је доста новаца Са овим, уместо да се духовно, карактерно ојача — пустало се на вољу, ронило се, падало се. „Ситне“ потребе код човека све се више појачавају, добијају веће старање и бриге. Компликују живот и стварају тегобност. Те „шине“ потребе хоће да заробе човека. Сељак — земљорадник — старао се да копира живот варошана, трговац да имитује индустријалца — банкара и т. Д.

По селима необично брзо уводи се варошка мода. У духовном посртању сељак мисли да његова ношња није достојна њега — човека и почео је се стидети. Незрела, глупа и штетна схватања пробијају пут у село — као: „не може да репрезентује сељачка ношња културног човека“. Девојке по селима конкуришу са свиленим хаљинама и модерним ципелама. Женска гардероба у селу луксузна је; ту је свила, ту су модерни кројеви, ту је разнобојни свилени сунцобран, мантил, пудер, помаде, дукати, па чак и модерне рукавице и још многе ситнице“, Па бар да је ово само код имућнијих. То је стање код свих, и сиромашних и богатих!

Ево један случај моралног и материјалног посртања сељака:

Врућина — летњи дан. Копање кукуруза у јеку. Био сам рано послом у варош и, па се враћам. У то сретнем сиромашног сељака Жику Н и његову ћерку — задувени, знојави.

— Где ћете по Богу, Жиког

— Ето до вароши. Прексутра је празник,

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ,

а ова се моја девојка треба поновити што код шнајдерке. Молио сам газду Н.да ми потпише меницу, па ето сада журим да би иззукао новац из банке. -

— А што то, брате, срљаш»г Где ћеш изаћи на крај таког Ти ћеш се мучити и робовати за другог, па може ти се продати и њива. Зар није боља, јевтинија и лепша ваша израда, ваша сељачка ношња2

= Оно јест, али времена су таква... војка ми је...

А та времена! Није време криво, већ је човек постао слабић, без карактера, поноса...

А де-

· Форму тражи, њој робује. Духа нема. И про-

пада,

Каква лепота нашег сеоског веза — ношњег Каква милина, кад се је посећивало наше селог Јер је гледао у њему чисто народно, расно, неизвештачено. Кошуље од конопља здраве, лепе, хигијенске. Домаћа тканине све природно, лепо прастије. Ето у томе је био понос нашег села,

А сада меницу, интерес, неприродност и, разуме се, криза: немотија, рад за другог и... теже и теже.

Највећи враг сељаку то је, без сумње, мода. Она њега и морално и материјално понижава и упропашћује. Мода сељака истерује из природности, из његове, како би се рекло, сопствене коже. У имитовању варошана чини га смешним. Мода је недостојна сељака и један од нНајосетљивијих узрока његове кризе. (Сам сељак њу треба енергично да задави да не шири ругобу и невољу у селу.

С. Тошевић, свешт.

извештаченост,

ППесдесетотодашњица 2, Н. Јорте

Симпатични румунски Министар Претседник г. Никола Јорга, прославио је ових дана свој шесдесетл рођендан, Том приликом г. Јорга је примио велики број честитања из Румуније и иностранства, које у њему гледа не само великог румунског државника, него и једнога од највећих живих историка.

Никола Јорга је један од оних богом обдарених научника, који имају сву ширину погледа, без којих се не може бити велики. Да би се међутим имала та ширина погледа, мора се имати и велика традиција и силна моћ интуиције, које он има у пуној мери. (Са тим особинама, он је обрадио историју Румуније тако да је његово дело заиста за Румуне поучно, јер оправдава у крајњој мери начело да је историја учитељица народа.

Нико боље и дубље не познаје психологију Румуна и нико правилније не може да схвати развсј националних енергија у Румунији, како с обзиром на прошлост тако и са обзиром на будућност др. Николе Јорге. Јер нико тачније није схватио ток румунске историје и исто-