Службени лист Вардарске бановине
__Број 81
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 3
као старешива стоји на челу свих сокола Краљевине Југославије.
И сам Ваш кум Господин Бан Лазић, кога имам част претстављати у овом свечаном чину, чинио је и чини све да се што јаче и боље развије соколство у оашој бановини.
Предајући Вам ову заставу ја Вам желим успех у раду да под њеним окриљем потпуно развијате соколску идеју како у физичком тако и у моралном и националном погледу и послужите на понос и срећу нашег Узвишеног Краља, свих снажних сокола и народа.
Здраво!
Велешани на Опленцу и код Њ В. Краља
После ходочашћа на Опленцу, где су наши Велешанци положили венац на гробу блаженопочившег Краља Пгтра Ослободиоца, пошли су за Београд да се поклоне Његогом Величанству Краљу Алексанеру и да Му, у име свога града и околине, подастру своју дубоку поданичку оданост.
У уторак 14 овог месеца једна депутацаја Велешана била је примљена у 11 часова пре подне код Његовог Величанства Краља. Председник велешке општине г. Тодор Живковић, поздравио је Њ, В. Краља овим говором:
„Ваше Величансшво !
Пред Вама су чланови делегације велешког среза. које пред светло лице Његовог Величанства доводи нови живот обојен полетом и идеализмом. Имајући срећу дау срочишћеној атмосфери од пре две и по године па на овамо дишу пуним грудима и да уживају дане мира и спокојства, грађани Велеса и околине спонтано су дошли на мисао да оду и да се поклоне на светом месту Опленцу, те да се тамо у знаку најдубљег пијетета поклоне сени неумрлог Краља Петра 1 Великог Ослободиоца и на тај начин даду израза својој дубокој з:хвалности за сваколика добра, која су од ослобођења до данас добили и осетили.
И ова посета, као и многобројне друге, израз су новог препородитељског доба, које, како сви осећамо, води нашу отаџбину сунцу напретка, славе и величине. Пресрећан да ми се као вођи ове делегације пружила прилика да у име њено могу поздравити Ваше Величанство, нашег узвишеног и љубљеног највећег народног добротвора, ја у заносу те среће кличем најодушевљеније:
Да живи Његово Величанство Краљ Александар ! и Његов светли Краљевски Дом.
Ове речи г. Живковића Велешани су прихватили дугим и одушевљеним клицањем Њ. В. Краљу.
А по том је узео реч г. Александар Левковић, индустријалац, бански већник и упутио нашем омиљеном Краљу ове речи:
„Ваше Величанство,
Наш народ из Јужне Србије, па и ми из Велеса и његове околине, преживели смоу прошлости тешку и мучну судбину; Вековима је она према нама била немилосрдна, и сав смисао нашег живота лежао је у борби за чување своје егзистенције и националне свести. Дани слободе и дани спокојства јдошли су нам тек у 1912, — односно 1918 године. Тек тих година осетили смо да су снови мучне прошлости ипак остварени. До ослобођења дошло је благодарећи мудрој владавини блаженопочившег Краља Петра [ Великог Ослободиоца и благодарећи уввишеном војсковођи ондашњем Престолонаследнику, а сада Вашем Величанству, — нашем љубљеном Краљу (бурно и дуготрајно клицање „Живео Краљ“!). Са ослобођењем вашим наишао је и преокрет у судбани нашој, Вековна немилосрдност њена престала је. Очинско старање милост Краљевска, добра сваке врсте и подстицаји управљени у добром смислу дошли су на место зулума за време робовања. Под топлотним зрацима тог очинског Краљевског старања, данас наш Југ корача напред, а у том корачању и замаху и Велес не изостаје. Слободан и спокојан, он ради, и то много ради, те да би што пре, бару неколико, стигао у ред оних градова са севера и северо-запада наше Краљевине, којима се је културна срећа много раније насмејала. Живот је код нас, благодарећи многобројним корисно решеним општим проблемима, у своме повољном развоју. Већ се јављају појединачно и кољективно тежње, које су израз и наше неизмерне љубави према династији Карађорђевића и добро упућених ствари од оних који воде. Са изванредно срдачним одушевљењем придружао се Велес са околином намери да се оде на Опленац, Авалу и Београд и да се тамо у знаку захзалности и свеколике досадање благодети учини дужна пажња.
Ја, као и сви моји другови, пресрећни смо, што смо могли пред Вашим Величанством нашим љубљеним Краљем (Олушевљено клицање: Живео!) покловити се и подастрти Му осећаје најдубље благодарности и најпотпуније
" оданости.
У име својих Велешана и браће из среза велешког, кличем из дубине срца:
„Живио Његово Величанство Краљ и цео Краљевски Дом“. Крај говора г. Левковића пропраћен је дуготрајним и одушевљеним усклицима: Живео Краљ!
Њ. В. Краљ захваливши се на овим говорима, прилазио је свакоме од присутних Велешана и грађана из среза велешког, које је представљао Његовом Величанству претседник општине велешке г. Тодор Живковић Њ.В. Краљ је са сваким од њих изменио по неколико речи распитујући се за црилике у којима живе. Ту је било представника не само из Велеса већ и из готово свих села велешког сре-