Службени лист Вардарске бановине
Страна 4
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 81
за и када би на питање Њ, В. Краља поједини рекли да су из тога или тога села, Њ. В. Краљ је са одличним познавањем примећивао да зна за поједина места о којима“је било говора. Аудијенција код Њ. В, Краља трајала је сахат и по. За време тога пријема неки од чланова делегације поднели су личне молбе Њ, В. Краљу.
Председник Краљевске владе армијски генерал г. Петар Живковић примио је Велешане, па је потом Београдска општина одржала, у њихову почаст, свечану седницу, којом приликом су одржани веома лепи и родољубеави поздравни говори између представнека престоничке и велешке општине. Београдска Општина је приредила и свечан банкет у Топчидеру којом приликом је предато Београд. Општини један леп дар града Велеса. То је један тањир на коме је у барељефу израђена црква на Оп-
ленцу, производ Велешке Творнице Керамич-.
ких радова Александра Левковића, банског већника. |
Сутрадан Велешани су посетили Авалу, где су се поклонили гробу Незнаног јунака, и ту положили леп венац.
Нова Црква у Геличнику
На Петровдан је извршено у Галичнику освећење нове цркве, коју је тамошњи народ подигао добровољним прилогом. Овај свечани верски обред извршио је српски патријарх Њ. Светост Варнава уз асистенцију епископа бачког Иринеја и злетовско-струмичког Венијајамина као и уз припомоћ више свештеника из места и околине. Његово Величанство Краљ је указао нашем родољубивом Галичнику велику Част што је у лицу команданта армије генерала Недића послао свога изасланика, а тако исто и Краљевска Влада коју је заступао Бан Вардарске Бановине г. Живојин Лазић. Овој реткој народној свечаности присуствовали су многи гости из Београда, Скопља, Тетова, Госттвара, Дебра и свих оближњих места тако да се не памти да је Галичник икада у својој прошлости видео у својој средини толико гостију, као што је то доживео приликом овога
славља. И тада су наши Галичани, на један ди- ·
ван и отмен начин посведочили колико је код њих развијено гостољубље и колика је њихова традиционална оданост према своме витешком владару, народном и државном јединству.
Галичник је са пуно права доживео ову ретку част коју су му указали са највишег места, од стране Краљевске Владе као и од многих других чинилаца у држави, јер је свима нама одлично познато да је то један од изузетно пасивних крајева у Југославији, место кршева и бесплодних литицз, али се зато никада нису ови вредни, жилави и ретко продуктивни људи обраћали ни за какву државну помоћ; они нису преклињали ни за храну, ни за друге помоћи, већ су вазда доспевали да буду добри порески обвезници. А оно што им је
на дому ускратила природа, они су то надокнадили на другој страни, Познати су широм света као честити и марљиви печалбари, одлични каменоресци, искусни мајстори и грађгвинари, добри пастири и прерађивачи млека, кафеџије, пекари, занатлије, а уз то на далеко прослављени зографи и конаоничари, чија су уметничка дела понос целе нације. Ето, то је најлешна и најизразитија карактеристика овог марљивог места, а то су ретке врлине којим се поред Галичанаца поноси и неша Бановина, као што се њиме дичи и целокупно Југословенство; те ноје чудо што су петровданске свечаности у Галични«у постале у исто време
“
и свечаности целокупне наше нације,
Нова општинска управа у Тетову
Одлуком Бана Вардарске Бановине П. И Бр. 999 од 4 овог месеца, постављена је нова општинска управа у Тетову, коју чине ова лица:
Претседник Петровић Марко, чланови: Парлић Коста, Раифовић Али и Софронијевић Славко; одборници: Антић Риста, Шугдић Бор= ђе, Поповић Владимир, Диматријевић Стојадин, Глигоријевић Наца, Ђерасимовић Сера, Смирић Атанасије, Матрушовић Ђорђе, Арслановић Мустафа, Адемовић Исмет, Ибраимовић Руфат, Османовић Х,. Абдул, Њеримовић Ибраим, Асимовић Шаип и Шабановић Емин.
Охридско чудо
Путни доживљаји из Јужне Србије
Под горњим насловом, најраширенији аустријски илистровани лист, „Дас Интересанте Влал“, доноси следећи чланак из пера Дра. Алфрепа Цонера, који је ту скоро пропутовао нашу Бановину:
Чудо, јер сам очекивао нешто сасвим друкчије. Долазиш у Јужну Србију, данашњу Вардарску Бановину, тако названу по реци која, са својим мрким котрљајућим с> валовима, доминира над целим подручјем; долазиш у земљу о којој не знаш ништа друго већ само то, да је некада била најтамнија страна Балкана. Силазишу Скопљу из удобног возамн већ примећујеш минарете који стрше пут плавога неба, већ срећеш туркиње застрта лица и циганске носаче, насртљиве али и поуздане. који лењствују око железничке станице. Фес и кече преовлађују. Скренеш ли само неколико корака од модернизоване, централно-европске главне улице — на којој се увече шетају врло елегантни официри у белим летњим униформама и даме у тоалетама најновијег париског кроја — и већ ти се пружа бучни, енервирајући живот пазара, са радњама без излогаи са излозима без радња.
~