Службени лист Вардарске бановине
Број 81
Усудиш ли се ићи по каменитим улицама — неда се описати што један ауто има све да поднесе, али драж овакових вожња увећава се на квадрат, до пустоловине — и видећеш сасвим особате уметничке споменике, старосрпске црквене грађевине, чије одржање. с обзиром на старост, побуђује усхићење свакога стручњака. Даље пак, као прилепљени по падинама и скривени погледу ока, које их не тражи, леже расути у тишини и самоћи тамних шума разни менгстири. Као на пр. Свети Јован Бигорски у долини Радике, пуној дивље романтике Тетово и Дебар пружају ти мукли вртлог између овчевине и овчгг свра, меса хитно печеног на отвореној ватри, пушеће се масти и лука — а наједанпут се налазиш у једном рибарском градићу, каквих виђаш на далматинској обали или у Италији. Положен на високој хридини, која стрши попут рта према језеру, лежи Охрид са својим кућицама, прилепљеним о стрмој падини као гнезда ластавица, а увијен је у атмосфери, засићеној зејтином и масним мирисом рибе.
Данас је онде тихо, Охрид је изгубио своју важност као транзитно место између Албаније и Јужне Србије. Осиромашио је, али његови зидови још одишу величином прошлих векова. Охрид је увек био место о које се је водила борба; као грчко насеље Лихнидос, био је главни логор легија римске покрајине Новог Епира — осамнаест кула и четири тврђаве сведоче још сада о стратегијској важности господарице Вие Егнације, тога увек траженог пута к мору — као чежња досељених Словена, затим као средиште неуморне мисијске делатности Св, Наума и Св. Климента, нападнут и опустошен као престоница цара Самоила. И као пушећа гомила развалина после повлачења Нормана. Српски краљеви и цареви бирали су Охрид за своје седиште. Чак и крилати Марков лав (Венеција) пружао је за њим пожудно своје шапе. Тек под турском власти, изложен без заштите нападајима и војним походима, Охрид је пропао. И
Кад се иде чаробним сплетом Борсокака при сваком завоју отвара ти се нов, можда све лепши поглед на језеро, које ти изгледа бескрајно, а испуцани зидови са откривеним циглама и гредама, стидљиво препокривени древном дивљом лозом и тешким, висећим глицинијама, речито су сведочанство некадашњег великог богаства племства: нека врста немачког средњег века, пренетог у грчко источни.
До четири спрата у висини стрше куће, стиснуте на што мањем месту, тако да није било тешко с балкона пружити један другому руку. Кроз чудне, оштре сводове из времена Дубровчана светли се сјајно плав »тнило модрога неба. Алиу Охриду је увек успламтио нов живот. Већ ничу из земље модерне грађевине и чим буде довршеиа железничка пруга нормалног колосека, трговина, која је за сада уништена, добиће новог полета.
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 5
==
(рана теми 0 Југославији
Е! Гла Огансо, — Шпански лист, који излази у Барцелони, доноса у своме броју од 31 маја ове године следећи чланак о нашој др: жави:
Београд је права културна кула-светиља Балкана, док је Загреб веома лепа варош и културни центар северне Југославије. Али, српска култура нарочито се осећа у Јужној Србији. Срби су збиља овде створили права чуда у току последњих дванаест година. 10 се најбоље види у самом Скопљу, које данас узима све културније облике, док је пре рата било обична прљава азијатска варош. Срби пружају овом крају збиља веома меого на пољу културе. Док раније човек у овом крају ни у рођеној кући није смео мирно да спава, дотле данас могу путници да путују и по најзабачеиијим кутовима ове провинције а да им се ништа не догоди. (С једне стране ово је велика штета, пошто је на овај начин пестало старог романтизма у овом делу Балкана. Он се сада повукао у Албанију и Бугарску, где човек, ако жели, још једнио може да нађе романтичну смрт под ножем бандита. И ја сам очекивао да ћу овде наићи на овај романтизам, али ме је бан у Скопљу, на моју нијвећу жалост, потпуно разуверио у овом погледу. Доцније сам се уверио да је он имао право и да више нема у Јужној Србији овог бандитског романтизма. На свима странама осећа се културна рука. Срба; поља цветају, вароши добијају европски изглед, подижу се нове насеобине и на сваком кораку осећа се дах европске културе. Срби у овом крају нису никад употребљавали насиље да би овом примитивном народу наметнули културу. Они су сеу овом правцу служили једино пацифистичким методама. Мора да се призна да је њихов посао врло тежак, јер налази на велики отпор примитивности у којој је овдашње становништво раније научило да живи Али, раније или доцније, овај тежак задатак Срба ипак ће бити реализован, пошто он иде у корак са историским потребама и развитком човечанства.
ОГЛАСИ
Упис у школу за здравствене помоћнике
Школа народног здравља у Загребу на основу Закона о стручним школама за помоћно особље у социјалној и здравствен(ј служби од 13-Х1-1931 расписује натечај за пријем ученика у Школу за здравствене помоћнике.
Сврха је ове школе да оспособи помоћно стручно особље за рад код сузбијања заразних