Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 98

вредном животу и изазиза пољопривредну кризу, као резултат слабо пласираних капитала и недовољно изведене расподеле истих по гранама, обзиром на прођу робе и привредноприродне услове произзодњ=,

Данас се исто осеца само у другој форми, односно поврх неуравнотежености долази још и хиперпродукција производа што доноси нагомилање робе, чији је узрск опет недовољна расподела капитала према псоједим гранама у пољопривредној производњи н привредно-природним условима.

Сматрајући једло газдинство као савршен организам, где сви органи морају бити у хармонији телесне гргђе, а обртни капитал као крвоток, неће доћи до евентуслие стагнације у привреди, посебице у пољопривредној производњи. Извести разумпу организгцију једног поседа (добра) и сасбразити происводњу привредним и природним условима, а капитал распоредити да одговара стварној мотреби газдинства и рачуновојгству, одклониће са делимичан застој у економском папретку и доби до нове преоријентације у привреди у општег.

Свет. Митровић ср. пољ, референт Кр. Паланка.

Грожђе Т околини ЈЛосковта И Власотинца

Пољопривредни рсферент г. Стеван Поповић из Лесковца као овлашцченк од стране Краљевске Банске Упразе, базло се је три дана на терену општина согза власотлначког ради испитивања грожђа, колико има киселине на 1 кгр. шире и нашао следеће: да један килограм шире има од 13—25 гр. шећера и 4—5 гр. киселине. Почетак бербе грожђа отпочео је 15. октобра тек. год.

Грсжђе је по квалитсту и квантигету првокласно, а има га око 300 — три стотине вагона у општинама: власотиначкој, орашачкој, конопничкој, шишавачкој дадиначкој и грделичкој. Јевтино је. Превезла средства свакодневно осигурана, железничка станица Лесковац— Грделица близу.

Предње се јавља закнтересованима ргди знања и доласка ради купозине одличног а ррло јевтиног грожђа у Власотенцу и околини.

КОРИСНЕ ПОУКЕ

Грожђе као лек Грожђе је као воће добро и корпсно. Оно се узима и као лек. Употреба грожђа утиче на органе за варење, да се столица уреди, нарочито против сталног затвора и на бубреге, јер

се количина мокраће повећава. Зато се употреба грожђа препоручује они::а који су одвећ пуни, гојазни; који пате од сталног затвора; од подсгре и запалења бубрега. Грожђе се као лек употребљава на ште срце, изјутра, па онда на један час пре ручка, по подне, поступно све више и више, да се поједе по 5 килограма дневно. Грожђе треба добро да се пере. При јелу треба испљувати семенке и комушину. Кад се једе грожђе не треба да се узимље масна, љута и несварљива храна; нити пити алкохолна пића. Грожђе треба да је добро зрело. Незрело грожђе има много киселине, која квари стомак. После употребе грожђа треба добро испрати уста, јер киселина квари зубе.

КЊИЖЕВНОСТ

Инж. Љуб. Марковић: Шуме и шумарство натега југо. Моје тпиоП ТогезНег. Скопље 1931. страна,

Недавна је објављена ова врло интересантна књига са пет слика у тексту, на лепој хар= тиј и првн ове врсте у литератури наше бановине, те је топло препоручујемо пажњи наших читалаца као и свима онима, којима лежи добро и напредак нашег класичног југа.

Живот и Рад, свеска 52 од 15 октобра 1931! год. Београд 1931 године. У садржају су важнији радови: Енглеска криза од Др. М. 5. М., југослевенски баттински систем од Др. Милана Бартоше, Ноучна својина од Михаила Предића, Четврти конгрес правника Краљевине Југославије од Јована Димитријевоћа и други.

СЛУУКБЕНИ ДЕО

Промене назива места

—_—_ син

Решењем Господина Претседника Министарског Савета и Министра Унутрашњих Послова Ш. Бр. 54778 решено је да се досадањи назив села Прдејаца, општине Негорачке, среза Ђевђелијског промени у „Степаново“,

Решењем Господина Претседника Министарског Савета и Министра Унутрашњих Послова 11. Бр. 547 9/31 решено је да се досадањи назив села Грчишта, онштине Богданачке, среза Ђевђелијског промени у „Краљево Село на Вардару“.