Службени лист Вардарске бановине

ЗИИПРТЕВАЈИА 174 37 О ЕЕ ==

БИБЛИОТЕКА УБИРЗРЗИТЕТА ОГРАД

“=

СТО Ју) Д УРА

31 ОКТОБРА 1931. ГОД. | БРОЈ 2

СУБОТА

динара

ГОДИНА |. Број 99. СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излави један пут недељно. Годишња претпл=та је 80, а ва иностранство 140 динара. . Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи ипретплата се шаљу на адресу Банске Управе ва Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимнавије у пенвији.

(Стара и нова школа

У свима наукама и вештинама, као и у

целом свету, постоји закон еволуције, На ком

је ступњу био некада човек — до чега је сала доспео: на коме стадијуму су биле астрономија, медицина — како су се сада

развиле, Слично је било и са школом, наставом и васпитањем. Познато је да некада није ни постојала школа као васпитна установа. А каква је била настава н. пр, у кинеским школама у старом веку! Зар не мучење у правом смислуг И, па закону еволуције, развијала се и школа, мењали су се циљеви васпитања, усавршавала се наука о васпитању, исто тако и дидактика.

Пре Карла Ритера и Песталоција владао је у настави нербализат, п он је у своје време био добар, јер се није знало за нешто боље. Вербализам је остао у настави док га није заменио принцип саторадње, принцип размишљања о ономе што се научило. Ме ђутим још онда се увидело да ово није доста и Русо пише: »Емило ће сам радити карту свога места«. Увидело се, дакле, да је учити ниже од радилш, м тражио се рад, рад физички поред духовног. Али, може се рећи, да су ове Русовљеве и друге Песталоцијеве, па и Фребелове речи остале само то до најновијег доба. Идеја, пак, о радној школи, изазвана стварним потребама живота, није се угушила, него: је чекала погодне прилике да пређе у дело. Ни једна се идеја није

одмах и на једанпут остварила, — ово важи па за идеју о активној школи.

Принцип актинне школе је: васиишање за рад Полоћу рада, а сврха — стварање моралних и активних људи и корисних чланова друштва. У настави важи правило: пронаћи код ђака природне способности-и њих водити; управљати се према дечјој индивидуалности; даровиту децу не запостављати, већ нарочито помагати; слабонадарену и ненормалну децу издвојити у нарочите заводе.

Неке присталице Хербартове, старе или данашње школе, оштро осуђују покрет за активном школом. Они поборницима радне школе приписују нека произвољна мишљења с намером да овај покрет »исмеју«. "А зар тиме не чине велики грех, јер испред- точка прогреса подмећу кладу — премда велику као трун9д Нико од поборника нове школе не каже да ће ученици њени сваког дана »само певати и свиркати«. Нико не ради на томе да школа постане радионица за пријатну забаву, него за пријатан рад, 'или боље за рад који неће бити досада. Да се настава у радној школи бити знатно лакша од садашње наставе не треба нико да нам пру-“ жа гарантију. То је извесно.

Хербартовци признају да данашња школа није завидна и беспрекорна зато: што преоптерећује дечји дух гомилом сувопарних знања; што је наставу свела на очајан вербализам, који спутава нормално развиће ума; што је младог учитеља упрегла у васпитачки посао пре него што га је наору-