Службени лист Вардарске бановине

Страна 4

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 102

Кад ове редове пишемо сетисмо се једне приче која постоји у Гружи о неком чувеном Скендер Капетану.

Пут Крагујевац— Гор. Милановац имао је једно опасно место које се зове „Думача“. Низбрдице је велика и ако се поплаше коњи или волови, кола се ломе, народ гине. Али нико од околних села пије хтео ово-место осигурати. И дође срески начелник Скендер, који одмах увиде шта треба радити, па заведе кулук, уреди пут, осигура ово опасно место великим камењима поред пута, и засади дрвеће поред пута, да се народ у хладу одмара.

Поштен народ у души је одобравго овај рад Скендера хапетана, јер је био свестан да се све ово ради баш за њега, и да добри путеви и воће требају самом народу.

Но било је нерадника којима овај користан рад овог вредног чиновника није ушао у рачун, па му спевају чак и песму:

„Сву Србију обасјало сунце. Нашу Гружу попанула тама, Од црнога Скендер Капетана...“

И једнога дана у сеоској механи, имао је прилике Скендер да чује ову песму, па ипак

није стао у своме корисном послу по народ,“

већ и даље радио је!

Године су прохујале, нестало је Скендер капетана, али дела његова још стоје, и његово име још живи у народу. Сад народ одобрава његов рад кога је некад осуђивао.

— Море беше строг човек, али паметан. Све што је радио за нас је радио, Бог да га прости — тако говоре сељаци међу собом, кад · се поведе говор о Скендеру.

Народ је био добар судија. Све што је добро, корисно, он уме да цени, можда не одмах, али доцније сигурно.

Користимо се туђим искуством. И ми морамо наћи пут и начина да ове крајеве пошумимо, и да народу омилимо дрво.

У нашем срезу има произвођача дувана око 5.000. Помозимо се са њима, јер кад ти произвођачи обраде пе неколико хиљада струкова дувана годишње, и око тога дувана проведу у пољу готово цело лето, захтевајмо од свакога, а они сигурно хоће, да подигне сваке године по 10 воћака, по крају њиве или поред пута, ако му је њива у близини друма, и да се старају да те воћке порасту и доцније о њима воде старање.

И кад само за једну годину добијемо 50.000 воћака, а за десет година око 500.000, то је велика благодет за ове голе кршеве. и такав је рад за поштовање.

На овај начин дошло би се на лак начин до подизања воћака од кога би овај крај имао велике користи.

Опробајмо овај начин, да дођемо до већег броја воћака и труд нам неће бити узалудан.

Драг. Ж. Т.

Трбушни тифус

Трбушни тифус је заразна болест, коју проузрокује бацил (клица) трбушног тифуса. Ова се налази у столици. мокраћи а неки пут и пљувачки заражених лица. Људи, који су преболели сву болест, излучују некада ндколико месеци па и година клице ове болести. Заражује се тако, што ми једемо или пијемо са клицама загађену непрокувану храну као воду, млеко, салате и т. д. Муве исто могу преносити клице са измета и мокраће на животне намирнице. Пеуређени отворени нужници. који се иалазе у близини врела, извора и бунара, нечисти прсти. муве и нечиста храна су главни узрок прен.са и ширења ове опасне болести.

Додиром са самим болесником заражују се само особе из његове околине. Али ако непажњом заразне клице доспу у храну и пиће, којим се служе масе становништва, нпр. воду, млеко и т. д, онда може да се зарази безброј особа и тако букну епидемије.

Какви су знаци тифуса

(Од дана заразе до првог дана оболења (инкубација) прође 10 до 20 дана, некад и више. Човек нема апетита, клонуо је, боли га глава, пати од несанице. После овога почиње болест са ватром, изјутра слабијом, у вече ја= чом. У току прве недеље ватра се све више пење, у току идуће две недеље она се држи непрекидно високо, а четврте недеље почиње полагано да опада, док сасвим не спадне. За време те ватре некад човек не зна за себе, бунца, баца се и скаче. (толице су ретке и честе, некад затвор а некад и крв у столици. Клице се налазе највише у цревнма, где стварају ранице. Ако се провале црева, наступа смрт (обично у 3-ћој недељи). Смрт може наступити и услед других узрока.

Неки случајеви, особито код деце, могу бити тако лагани, да болесник пренесе болест на ногама.

Просечно умире од тифуса 10 од сто оболелих, Код великог броја осталих оставља ова болест и пос"едице, као, оболења срца, плућа, бубрега и нерава.

Поред трбушног тифуса постоји још и паратифус А и В. Паратифус је тифусу слична болест, која траје мало краће време а исто је тако заразна.

Како да се чувамо, ако је болест у кућиг

1, Болесник мора бити под надзором лекара. Најооље је болесника упутити у болницу, Ако није могуће, онда га одвојити у једну собу и положи самога на кревет. Из собе изнеси

све сувишно, као ћилиме, поњаве, тепихе и.

други непотребан намештај.

2. Болесник мора имати сам за себе тањире, чаше, кашике, ручнике. С овим се нико други не сме служити.