Службени лист Вардарске бановине

Страна 14

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 108—110

науче калемити лозу, на курсевима које бановина приређује.

Партије 5 и 6 се усвајају, па се прелази на главу- У. бановински приходи од привредних и других установа.

Седам позиција ове јпартије примљене су без дискусије. Тиме су редовни приходи ба-

новинског буџета били од већа једногласно ·

одобрени па се прешло на ванредне приходе.

Г. начелник Видаковић је објаснио већу поједине партије и позиције овога дела буџета прихода, као што је истакао и природу њихових извора.

Веће је-без икаквих примедаба усвојило све те партије и позиције. :

Г. Бан: оглашујем да је и овај део буџета о приходима усвојен с тим да ће се водити рачуна о примедбама и жељама гг. већника у погледу такса на вино и такса за пренос стоке, које су биле предмет ваше данашње дискусије, 0 чему ће предузети кораке код г. министра Финанси а да бих издејствовао решења у духу жеља већа.

Затим се прелази на читање Уредбе о извршењу буџета, која је штампана у пројекту буџета. |

Код чл. 11 учинио је неке напомене већник г, Велашевић. Г. Бан је изјавио да се те напомене примају.

Г. Радојичић моли за објашњење да ли би се могле учиници олакшице власницима шума када секу дрва за своју сопствену употребу. Г. Бан наређује г. Др. Марковићу шумском референту да да Већу потребна објашњења. Г. Марковић у своме одговору г. Радојичићу истиче шта је све до сада чињено у сличним случајевима и шта ће се чинити у будуће. Ми имамо у својој бановини, вели Др. Марковић, више шумских површина него шума у правоме смислу те речи и баш зато морамо штедити свако дрво. Био би злочин допустити људима да секу шуму немилице, јер су шуме потребне баш ономе ко их поседује, и то му требају не само за данас, него: и за будућност. Ми неможемо допустити да се шуме тамане бев реда већ и за то што после пошумљавање пада на терет држави, друштву, бановини а не појединцу. Из свих тих разлога и формалности су кад неко жели да сече и своју сопствену шуму, мало отежане, а то је отежање учињено у циљу да се заштите шуме од оних који их нерационално искоришћују. Према томе, приватним забранима, онде где неће бити у питању формирању бујица као последица горосече, биће допуштене лакше формалности за сечу. Нарочито ће бити велике олакшице код забрана који нису већи од 5 хектара, Те олакшице ће бити омогућене већу току идуће године и оне ће коштати 5— динара таксене марке и 20,— динара решење, тако да ситни шумски привредник неће више имати

потребе да мисли ни на какве даље шумарске контроле.

Г. Крпалић изјављује да је врло задовољан објашњењима која је чуо, али само моли да се органи упуте да излазе на терен само онда кад имају колективан позив власника шума из једнога краја, како народ не би плаћао велике и многобројне дневнице. ~

Т. Марковић вели да су зато криве и сеоске општине, које не воде рачуна о колектив-

чном интересу својих грађана.

Господин Бан у 12 часова прекида рад Већа, заказујући идућу седвицу за 9 часова пре подне 2 јануара са дневним редом: продужење дискусије о Уредби о извршењу буџета и дискусија уредбе о осигурању од града.

2 јануара 1932 године у 9 часова

У 9 часова пре подне Г. Бан долази у веће у пратњи свога помоћника г. Ј. Красојевића и наређује прозивку г. г. већника. Констатујући да је веће способно за рад јер су готово сви његови чланови на окупу. Г. Бан отвара седницу.

Записник је примљен без примедаба.

Г. Бан позива Г. начелиика Видаковића да продужи читање уредбе о извршењу буџета.

У духу жеља г. г. већника, изражених јуче, чл. 15 Уредбе био је измењен. Према тој промени плаћаће се на ситну стоку један. дин. а на крупну стоку пет дин. таксе.

Г. Др. Велашевић тражи да се таксе поделе на пет класа: 1) нпр. јагњад, 2) т. зв. ситна стока, 3) брави и телац, 4) волови и 5) коњи, па да се направи јелна правилнија скала.

Г. Перовић помаже овај предлог.

Г. Тихомир Михајловић моли г. Бана да да реч г. Др. Љ. Марковићу, референту за шумарство, који је добро упознат са тешкоћама сточара, те да и он да своје мишљење по овоме питању.

Г. Протић тражи накнадна обавештења од г. начелника Видаковића о новој стилизацији тач. 15 Уредбе о извршењу буџета.

Г. Бан даје реч г. Видаковићу, који одговара г. Протићу.

Затим г. Бан даје реч Др. Љ. Марковићу:

Г. Др. Марковић: Наша Бановина негује више ситну стоку него крупну, која преставља стајску негу. Некад, пре ослобођења, то сточарење је прилично номатско, јер је цела територија ондашње турске царевине била сточарима на расположење. Тако су стада летовала у пределима данашње наше Бановине а зимовала негде под Олимпом или око Солуна. Отуда се нашим сточарима намеће тежак проблем зимског чувања и негу стоке у стајама. Цене стоци су пале, сточар има пред собом питање не унапређења, него одржавање сточарства. Наметати му у тим околностима неке велике таксе, било би опортуно. Отуда сам ја слободан стати на гледиште да предложена но-