Службени лист Вардарске бановине

Број 108—110

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 15

ва стилизација тач. [5 треба да остане: нека се на ситну стоку плаћа ! динар а на крупну 5 динара. То је апсолутно довољно, чак и са обзиром на моменталну немогућност извоза, ове се таксе не могу повећавати, мењати или диференцирати на пет група. Ако би се ипак инсистирало на некоме диференцирању, ја мислим да треба већим таксама оптеретити козу јер је она прво нерентабилна а затим штетна а ми имамо у нашој бановини око 700 хиљада коза. То је од прилике све што имам да кажем по овоме питању.

Поводом овог питања говори и г. Радојчић, коме одговара г. Бан.

Г. Протић узима реч да захвали г. Бану и г. начелнику што су, како је веће само један консултиван орган усвојило жеље већа и снизили таксе на стоку, и моли г. Бана да ову дискусију закључи.

Г. Бан закључује дискусију по овоме питању са неколико речи којима истиче да он не очекује ол ових такса ону суму коју предвиђа г. начелник Видаковић,

Прелази се на даље одредбе чл. 15.

Код његове партије 111 тач. 8 (такса 19 за пренос некретнина у случају наслеђа и даровања). Г. Протић тражи објашњења, односно законско тумачење овога прописа. Г. Протић мисли да наслеђе џе треба оптерећивати овом таксом. Тога је мишљења и г. Бан. Г. Крџалић сматра да је за измене овог прописа компетентан само г. министар финансија. Г. Бан изјављује да ће се зато доставити г. министру жеље и мишљења, по овом питању, да би их он угео у обзир.

Прелази се на. одредбе чл. 16 (награде својим, градским и државним органима који постижу особите успехе у осигурању и прикупљању бановинских прихода).

Господин Бан сматра да би веће могло евентуално понова допунити она мишљења која је по питању ових награда већ дало у току директне дискусије о њима.

Гласови у Већу: ми смо своје рекли.

Г. Бан: г. начелник може још нешто казати. Гласови: и он је своје рекао.

Начелник г. Видаковић: Имам један аргуменат који бих желео саопштити већу а који иде у прилог мога гледишта.

Г. Бан даје реч г. Видаковићу, који Сара ложава моралну и практичну страну овога питања, истичући сву тешкоћу колизије двеју дужности у којој се човек налази кад мора да брани потребу ових награда.

Г. Радојичић устаје понова против ових награда, упадајући у реч г. Видаковићу, тражећи да се ови бакшиши укину и да се углед државе чува а да се сваки несавесни чиновник баци на калдрму па да се на његово место узме други чиновник, који ће боље опсервирати интересе државе.

Г. Протић помаже тезу г. Видаковића јер

је то једна теза коју диктује нужда. У начелу, изјављује он, ја потпуно одобравам мишљења г. Радојичића.

Г. Станиловић моли г, Бана да се имена награђених објаве; одобрава нужност награда.

Г. Др. Велашевић истичз да неки порезници наплаћују прирез за идућу годину. Ово се противи начелима доброга буџетирања, јер би се једне године, узето теориски могло остати без извора, пошто би прирези за ту годину већ били наплаћени у току прошле године. Где онда наћи изворе 2

Г. Радојичић помаже ову аргументацију.

Г. Бан узима реч и вели:

Ми пре ратова нисмо знали за ове награде. После рата, ми смо их усвојили после рата са запада. Ствар није симпатична али је диктује тренутна нужност. Стога сам мишљења да сад преко овога пређемо а да г. Мивистру финансија изнесемо наше гледиште да би ове награде требало укинути, па нека он о томе решава,

Прелази се на чл. 17 (види уредбу).

Г. Шокар-јЈовановић моли да се поред -општинских, кажњавају и државни ЧИНОВНИЦИ. ако не буду ревносни у прикупљању бановинских прихода.

Г. Видаковић: те казне за њих су предвиђене другим прописима о државним чинов“ ницима.

Г. Радојичић моли г. Бана да се. награде

више деле ситним ченовницима а не директо=

рима и т. Д.

Г. Бан вели да бивају награђени они који стварно прикупе бановинске приходе.

Г. Видаковић моли за реч да одговори г. Радојичићу. Г. Бан му даје реч и он даје обавештења већу о начину на који ће се ове награде делити.

Чланови 18, 19 и 20 Уредбе примљени су једногласно.

"Г. Бан: Према томе оглашује да је Уредба примљена и да је дискусија о бупету завршена. Дајем '/, часа одмора, после чега ћемо прећи на саветовање о Уредби о обавезном обезбеђењу усева и плодова од града у Вардарској бановини.

у 1,35 часова (Седница је настављена у 11 ч:сова и 10 минута. Г. Бан даје реч начелнику пољоприврепног одељења г. Милутиновићу, који даје један општи реферат о градобитинама и осигурањима од њих. Он напомиње да је та осигурања у толико лакше извести у колико је

"већа територија на којој се осигурање преду-

зима. Јасно је по себи, вели г. Милутиновић, да је крајње време да се приступи овој врсти осигурања, јер њу захтева економска обазривост. Лањска годинз је била једна од ретко повољних година у погледу градобитина у Вардарској бановини па је штета ипак изнела око. 8,000.000 динара. ~