Службени лист Вардарске бановине

__Страна 16

Ми имамо у нашој бановини вели г. Милутиновић 14.000 ха. под дуваном и 8000 ха, под виноградима. Ми немамо могућности да их специјално. осигуравамо још сад кад тек прилазимо јецној оваквој врсти осигуравања, коју тек треба најпре увести у живот. Ми смо стали на гледиште да осигурамо сву зиратну зе- мљу у Вардгрској бановини узимајући да један хектар доноси ренту 15.000 динара. Ми не уводимо неку велику стопу за осигурање усева, јер 10—15 динара по једном хектару нису ништа, ако се само упореде са сумом коју на пример један приватан човек плаћа кад осигурава један хектар на пр. њиве засејане житом. Осигурање је рекох лакше, па онда' природно и јефтиније у колико је већа територија која се осигурава.

То су у главном начела која дају правац овој врсти осигурања. Уредба је пред вама, ви сте је читали и ви сад треба да по њој дате своја мишљења.

Г, Др. Велашевић сматра да оваква осигурања. доносе компликације. Он не види како ће се разликовати штете од градобитине од штета од провале облака, односно од кише.

Г. Милутиновић вели да ће то правилник одредити,

Г. Мане Хаџијевић налази да није време да се предузимају оваква осигурања. Треба избегавати сваки издатак који би још оптеретио пореске обавезнике. Он поткрепљује своје гледиште околношћу да сељак у Вардарској бановини никад не негује само жито или само дуван да би град могао да му уништи сав усев и да га онеспособи економски сасвим за ту годину. Он пледира да се доношење једне овакве Уредбе одложи.

У 11,55 часова

Г,. Протић комбатира овакво једно гледиште, налазећи да је једна оваква уредба преко потребна. Он изражава оптимистичко гле-

диште да ће се економска ситуација земље.

поправити па ће се и једна оваква обавеза плаћања осигурања од града лакше подносити,

Г. Петровић вели да је сељак презадужен и да тешко може да одговара својим обавезама. Не треба бити пренагао у хитњи за другим западним државама. Треба бити поступан. Оставити за после десетак година боље је.

Г. Милутиновић:

Не: питамо се ми хоћемо ли или не да се обезбеђујемо. Осигурања ове врсте су обавезна. Господо, наставља г. Милутиновић, биће тешкоћа прве године, у вођењу једне овакве ствари, Али ће после добрих искустава које ће донети одштете ив фонда који ће се створити благодарећи овој уредби, сваки хитати да уплати ово осигурање и пре пореза и пре приреза.

Г. Атанас Анасташевић моли за објашњење да ли ће се и дугови осигуравати, јер околина Ђевђелије зависи од продукија кокона.

Г. Бан изјављује да је то питање целис-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 108—110

ходно и да ће се дудови садови такође унети у уредбу као осигурани усеви, односно садови. Затим су говорили г. г. Белашевић, Станилорић и Вељковић, већник из Крушева, који су стављали техничке напомене на поједине одредбе пројекта.

Г. Радојичић: Ми за један сат не можемо ово да расправимо. Ми међутим видимо да се ради о једној идеалној ствари и да је осигурање од града у целој земљи обавезно. Чули сте "наше напомене, молим да пољоприврсдни одбор води рачуна о њима. Ја стога молим и Г. Бана и веће да се ова урсдба прими и да се свака даља дискусија прекине.

Г. Арије чини напомену код члана 3 пројекта, тражећи да се изрично у њему напомене да се новац прикупљен за ова осигурања унесе само и једино у хипотекарну банку а не и у коју другу, коју евентуално предвиђа пројекат. | ј

Г. Милутиновић вели да ово значи да се новац може дати и бановинској штедионици ако она постоји.

У 12.15 часова

Г. Бан интервенише и наводи разлод· који императивно налажу да се оваква осигурања предузимају. ја молим вели он, да ми већници земљорадници даду мишљење о томе.

Г. Трајко Вељковић стоји на гледишту да те треба осигурати од града по сваку цену. Народ може да се уздржи од слава скупих свадби и т.д, али треба да се обезбеди од града. -

Г. Ванча Ристић мисли да су тешка времена, да би се увела једна оваква новина.

Г. М. Николић вели да народ ово неће разумети, али да му треба наметнути. Ствар је корисна и треба да му се наметне.

Г. Крџалић: још у предратној Србији ово је питање вентилирано. Ми смо сви за осигу-

_рање, али их народ не разуме. Треба већници

прво да објасне кориснвст осигуриња народу. За сад молим да се не хита,

Г. Бан: из ваше дебате видим да сте ви сви за ово осигурање али да не желите да се са његовим извођењем хита. У спроводноме писму г. Министру пољопривреде ја ћу му то претставити. Закључујући дискусију поводом ове уредбе, ја вас молим да по предлогу г. Крџалића припремите народ да је он правилно схвати када буде позвана у живот.

Прелазимо на питања и предлоге:

Вратићемо се на питање подизања женске гимназије у Скопљу и гимназијских зграда у Штипу и Приштини. Можда би се могли направити зајмови па да се те зграде подигну, јер би тиме и радници дошли до посла.

Г. Левковић из Велеса моли да се узме у обзир да Велес има сјајну зграду за гимназију и да не би требало зидати нове зграде пре но што се приступи зидању нових гимнавијских зграда.