Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

новића Андреју, школског надзорника у пензији из Призрена, за град Призрен и Какашлијевића иру, трговца из Струмице за град Струмицу, које је Господин Министар унутрашњих послова и Претседник Министарског савета као одличне прваке свога краја поставио

на место г. г. већника који су изабрани за на-

родне посланике, Савесним радом и службом Краљу и Отаџбини као и интересима свога краја, они ће несумњиво оправдати указано им поверење и част.

На дневном је реду, господо већници, предлог бановинског буџета за идућу бупетску годину. Како је исти отштампан и г,г. већницима уручен ради бржег рада и лакше оријентације г. г, већника, то мислим да није потребно читати цео буџет, већ да можемо прећи на читање и претресање по разделима. односно одељељима, пошто претходно чујемо образложе: ње г. нвселника финансијског одељење за цео предлог и кратка образложења г, г. началника пред читање и претресање односних раздела, По питањима о којима је реч молим г. г.већнике да дају своје мишљење и изложе потребе својих крајева.

Као што знате, господо. ми смо се и при састављању садањег буџета морали руководити штедњом, јер се светска економска криза почела лане и код нас осећати. У томе циљу први бановински буџет од округло 79 ипо ми-

лиона састављен и онда доста скромно с об-

зиром и на пзсивност већега дела бановине и још неразвијене економске моћи њених грађана, био је сведен на 74 и по милиона динара. Како се криза погоршавала и да би се народу помогло да је лакше поднесе Краљевска влада одредила је редукцију и државног и самоуправних буџета, те смо и наш одобрени овогодишњи буџет редуцирали за близу 15 и по милиона и свели га на 59,330.778 динара.

Пошто у економској депресији ниј: још наступио преокрет на боље, то се Краљевска банска управа при изради предлога буџета за 1932/33 годину морала рукозодити потребама нових уштеда. у коме правцу имамо и прецизна упутства и наређења Господина Министра Финансија и Господина Претседника Министарског савета. Водећи тако рачуна о штедњи где год се могло, а да се не пренебрегне задовољење неопходних потреба, при чему се мора имати у виду да је Јужиа Србија до скора под туђом, управом живела у мраку и да се ни једна година не сме пропустити а да се не предузме што је неопходно за њено оздрављење са осталим крајевима Југославије, Краљевска банска управа у предлогу који имате, успела је постићи многе уштеде од већ редуцираног буџета за више од 7 милиона и утврдити га:на 52,218.257 дин, На овај начин ранији-бановински прирез од 40%/, сведен у овој буџетској години на 30%/,, по новом предлогу могао" је бити умањен на 200/.

.» 154)

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 108—110

Срећна је околност. Господо, што нас је економска криза затекла у новој административној подели земље на бановине, која се, поред многих других добрих страна, показала и јефтинијом.

Већ први бановински прирез од 400, који се сада своди на половицу био је куд и камо мањи од ранијих обласних и среских приреза.

Међутим зато, што се са прикупљањем средствима и ако процентуално мањим, руководило са једног места и пе утврђеном целисходном плану резултати пословања Банске управе су несумњиво успешнији и реалнији. Лични издаци, који су највише односили у ренијим многобројним самоуправним буџетима, сведени су на минимум у бановинском буџету. Отуда су редовним средствима Сановине могле бити подигнуте неопходне гимназијске зграде у Врањи и Призрену, реконструксати се у Приштини од једне започете и недовршене турске грађевине савремена болница, подићи се економске зграде у Бевђелији, Струмици, Радовишту, Штипу, Кочану, Берову. Царевом Селу, Кратову, Кривој Паланци, Кичеву, Лебану и Сурдулици, те ће тако у тим среским местима срески економи и њихови помоћници увек бити на имању, у расадницима на расположењу пољопривредницима а уз то имати штале, свињце и кокошнице за држање добрих приплодних грла и раса, да би раније исантивни срески расадници могли бити стварна жаришта и бољег и интензивнијег и земљорада, и сточарства, и живинарства, и воћарста, у вези још и са паушалним додатком економима и наређењем да бар половину времена морају провести у срезу као путујући учитељи, те да и на лицу места покажу пољопривредницима како да боље раде а више и лакше да привреде.

Привредна криза долази, поглавито отуда, што су опали приходи пољопривредника те треба обраћати највећу пажњу у томе правцу, да се тај нијмногобројнији сталеж економски ојача, да своју привреду прилагоди стању садашњице, да производи оно што се сада више тражи и боље плаћа, па кад буде сељак имао онда ће имати и занатлија и трговац и индустријалац. –

Између других радних делатности Краљевске банске управе да поменем и обилату помоћ банске управе, којом је омогућено подизање преко стотину лепих и здравих зграда за основне школе са становима за учитеље. онда и изградњу спрата на бановинском хотелу у Врањској бањи, званом „државни хотел“, уз његову потпуну реконструкцију и модерно уређење, као и неке друге уређаје те наше најбоље светске бање, затим подизање великог хотела у Катлановској бањи, такође врло лековитој, али се рђавим смештајним приликама још из турског времена, којом се имућнији свет у општ није могао да користи“а бањски посетници су често и напољу морали да станују.