Службени лист Вардарске бановине

__ Страна 2

Реч Бана госп. Лазића којом је закључио заседање банског већа

Господо већници, "у

Дневни ред овога заседања банског већа је исцрпљен те закључујем његову четврту и последњу седницу.

При садањем растанку са Вама, ја. Вас молим, господо већници, “да изволите примити усрдну захвалност на великом интересовању и помоћи, Кад сте као претставници разних крајева наше бановине и разних занимања и добри познаваоци прилика и потреба допринели, да се тако један важан посао, као што је буџет, што у извесној мери значи програм годишњег рада састави, како се према садашњим тешким економским приликама најбоље може и за опште и за народне кнтересе.

Ваше мишљење по уредби о осигурању од града биће драгоцено и за Краљевску банску управу и за господина Министра пољопривреде и воде при њеној дефинитиввој редакцији, као што бе нам бити корисни и предлози и сугестије које смо од Вас при претресу буџета и данас чули.

Кад и сутра извршите Вашу грађанску дужност при избору сенатора за Вардарску бановину, Ви ћете се вратити вашим домовима управо за светле празнике Христова

рођења, као што ће и браћа муслимани ускоро.

имати своје велике празнике.

У име Краљевске банске управе ја Вам их усрдно честитам са најлепшим жељама.

И као што ти велики празници симболишу мир и слогу међу људима, ја Вас молим, да на миру и слози и даље сарађујете као народни. прваци и носиоци додељене Вам части и достојанства на путу унутрашњег мира и националне слоге, којом нас мудро води наш узвишени владар Њег. Величанство Краљ Александар !.

Вардарска Бановина

— Још нешто о пољопривреди —

Ради потребне обуке пољопривредника у децембру отпочеле су се по свима срезовима одржавати шестонедељни пољопривредни течаји од стране среских пољопривредних ре ферената. Интересовање земљорадника за ове течајеве је било велико.

Шумарству у Вардарској бановини није до сада поклањана потребна пажња, ма да би оно са обзиром на теренске и климатске прилике у овим крајевима могло представљати леп извор и државних и народних прихода. Тек од пролећа 1928 године приступило се систематски проучавању шумарства као и прилика, у којима се оно у овим крајевима налази. Нарочито образована комисија од стране

· СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 111—112

Министарства шума и рудника завршила је испитивања на терену и сада је приступила сређивању прикупљених података у циљу, да се оцртају прилике, у којима је шумарство у овим крајевима, и да се предложе потребне мере за његово унапређење.

_ По прибављеним подацима државних, ограничених и неограничених, шума у Вардарској бановини има преко 500.000 хектара. Од овога на високе шуме отпада 329. Највећи проценат (80%/)) отпада на букву и храст, док четинара свега има око 5'/,. Највише шума има

у крајевима Штипа — Кочане — Радовишта

— Царевог Села и Берова. У Вардарској бановини има много голети и кршева (око 40.000 хектара), чије пошумљавање је један од најважнијих проблема у овим крајевима. Пошумљавање је до сада вршено у малим размерима из шумских расадника, којих има сада 17 у овој бановини. Пошумљено је тако до сада свега око 528 хектара а предвиђено је, да се из истих расадника пошуми ове године још око 126 хектара.

За побољшање шумарства у овим крајевима неопходно је потребно пре свега:

1. — Донети што пре одлуке о имовинским односима, који се тичу шума и шумских земљишта.

2. — Што пре одредити просторе, који се имају пошумити, односно на којима треба шума, ако постоји, сачувати; и

3. — Што пре израдити генерални план за једну организовану, систематску и инте зивну акцију око пошумљавања кршева и голети. =

За све ово потребно је послати довољан број стручног шумарског особља, у коме се до сада осећала велика оскудица.

Рударство се у Ваодарској бановини постепено развија. У колико је до сада испитано, у овој бановини има од руда, нарочито: хрома, мангана, гвожђа, азбеста, угља, антимона, арсена, бакра, гипса, сумпора и др.

" Према добијеним подацима из руднике у Вар-

дарској бановини извози се просечно хрома око 500 тона, угља око 20.000 тона и магнетита око 8.000 тона.

У Нешто и о занатима.

Ова грана о привремене радиности у Вардарској бановини, као у осталом и по другим крајевима, осетила је снажан удар индустрије, Тако је готово сасвим нестало извесних врста заната (мумпијских, терзијских и т. сл). Они пак занати, који су успели да се модернизују, остали су. За овај циљ било би потребно основати бар у Скопљу једну стручну занатску школу. Оваква једна школа постојала је у Скопљу до ослобођења, основана на иницијативу самих занатлија. Пошто је зграда, у којој је била смештена та школа, заузета за