Службени лист Вардарске бановине

Број #1—112

"потребе војске, ова је школа престала да ради. У циљу унапређења занатства у овим крајевима било би потребно још да се при Тргоувачко-индустријској комори у Скопљу оснује и занатски одељак, јер је данас занатство у овим крајевима претстављено Занатској комори, која је у Београду. Ово би ваљало учинити не само због удаљености него и због тога што би требало интересе занатлија у овим крајевима довести у склад са интересовањем трговине и индустријама сада око 15.000 занатлија. М

0 индустрији и трговини.

У Вардарској бановини има, према прикупљеним подацима, данас 93 индустријска предузећа. Релативно највећи је број млинарских (27). Највећи је број индустријских предузећа у самом Скопљу. У последње време осећа се криза код млинарских индустријских предузећа каои код индустрије сапуна и уља. Општи узрок овој кризи је у немогућности извоза и конкуренције страној индустрији, а код уљарске индустрије још и у томе, што се због ниске царине, извози у већој мери сама сировина. Постојећа индустријска предузећа у већем делу локалног су карактера, основана

_ за подмиривање локалних потреба. Из редова индустријалаца чују се жалбејош и на немање потребног кредита, конкуренцију великих предузећа и несразмерно велике порезе.

Трговачких радња, по прикупљеним подацима, има у .Вардарској бановини 14.772 од којих 11.482 по варошима и варошицама и 3.294 по селима. Извесна трговина иде, у највећем делу, у Грчку. Опијум се извози највише у Америку, па у Француску, Швајцарску и Немачку, свилени кокани у Италију и Грчку и пасуљ у Француску. све трговине налазе се у рукама наших домаћих људи, док је трговина са опијумом у рукама солунских Јевреја. За унапређење трговине у овим крајевима било би потребно:

1. Склопити трговински уговор са Турском да би се и тамо могло извозити жива стока и сточни производи;

2. Службу у нашој зони у Солуну што боље организовати, (Данас се чују жалбе да тамо нема рампе за истовар живе стоке, обора и штала за стоку, магацин и друго; и

8. Снабденати потребним кредитом произвођаче опијума и извознике, у опште,

М1 0 новчаним заводима.

На територији Вардарске Бановине има

данас 50 новчаних завода са укупним капиталом од 109,250.000 динара и улазимо. од 137,086.097 динара. Примећује се лагано опа-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

дање есконтне стопе и повећање улога на штедњу. ;

МП 0 женским занатским школама.

На територији Вардарске бановине постоје 42 женске занатске школе са 1.578 ученица и 70 наставницом. У овим школама, — поред тога што се у њима спремају добре и способне домаћице, — ради се на националном васпитању ученица.

МШ 0 занатско-трговинским школама.

У Вардарској бановини, ових школа чије је посећивање обавезно по прописима закона о радњама, има 31 са 4.541 ученика и 239 наставника. И у овим школама, поред давања опште занатског, трговинског и идустријског образовања ради се на националном васпитању ученика.

1Х 0 народном здрављу.

У току новембра прошле године констатован је у Вардарској бановини пораст заразних акутних болести: трбушног тифуса, повратног тифуса, срдобоља (дизентерија) и, нарочито шарлаха. Од трбушног тифуса заостало је од октобра, пр. год. 12, у новембру и децембру приновљено 55, оздравило 21, умрло 2, сада болује 44. Од повратног тифуса заостало од октобра, пр. год. 8, приновљено у новембру и децембру, пр. год. 42, оздравило 22, умрло 1, сада болује 27. — Од срдобоља заостало од октобра пр. год. 11, приновљено у новембру и децембру пр. год. 23, оздравило 31, сада болује 4. Од шарлаха заостало од октобра пр. год. 121, приновљено у новембру и децембру 221, оздравило 24, сада болује 102. — Других заразних болести било је у знатно мањој мери,

Стање народног здравља у овој бановини није, уопште, узев, повољно. Констатовано је, да има много хроничних побољења, која се појављују као последице рђавих станбених прилика и нерационалног начина исхране народних маса. Од хроничних заразних болести најраширеније су: туберкулоза и маларија. Здравствену службу по срезовима у бановини врше срески лекари, Њих има свега 57 и то у неким срезовима по један а у неким и по два.

Од здравствених установа у Вардарској бановини, које се баве поглавито предохраном од заразних болести а у мањој мери и лечењем, постоје ове:

1. Хигијенски завод у Скопљу, који јеи на челу свих установа, о којима је реч;

2. десет домова народног здравља (у Тетову, Велесу, Куманову, Прилепу, Битољу, Приштини, Штипу, Струмици, Струги н Врању)