Службени лист Вардарске бановине

30 ЈАХУАРА 1932. ГОД. СУБОТА

ГОДИНА 11.- Број 13—114 СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излази један пут недељно. Годишња претплата је 80.—, а за. иностранство 140. — : динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи и претплхта се шаљу „на адресу Банске Управе за Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимназије: у пензији.

ПРЕСТОНА БЕСЕДА

Његовог Величанства Краља Југославије, Александра !, којом: је отворио седнице - Народне Скупштине дана 18 јануара ове године % а

Е Господо Сенатори и Народни Посланици,

"Са великом радошћу, пун вере у нашу велику националну будућност, поздрављам све Вас и цео југословенски народ који Ви достојно претстављате. Историја свега југословенског народа од како се слегао у лепе крајеве ове наше Домовине пуна је великих догађаја, судбоносних преокрета, тешких посрнућа и дивних полета, док најзад величанственим победама над свима непријатељима слободе и јединства Срба, Хрвата и Словенаца није крунисано велико дело националног програма мученика и јунака југословенске мисли. (Сви сенатори и пославици кличу: Живио Краљ! Живела Југославија!)

Дванаест векова је протекло у мукама и надчовечанским борбама за одржање наше племенске индивидуалности. Веома снажни народи и привлачне цивилизације ударали су на наша раздељена племена и државе, па ипак у низу свих протеклих столећа, можемо се тиме поносити, никад није мисао међуплеменског братства и југословенске заједнице била угушена. (Дуготрајни поклици: Живио Краљ). Она је вечито живела у стоичким елементима југословенског јединства и у видовитој свести најбољих синова нашег народа и онда, када

"је свако наше племе морало посебице и само да се бори за свој опстанак. Најзад је етничка истина југословенске мисли проломила све препреке вековима вештачки створене и у завршном периоду наше мученичке и крваве националне револуције из светског рата доспела до стварања једне и недељиве Југословенске Краљевине, са једним народом у једној држави. 1

Када Сам после сјајних нобеда 1 децембра

1918 године имао срећу да свечано прогласим ује-

дињење Срба, Хрвата и Словенаца, по слободно извршеној вољи нашега народа, захвалили смо

„искрена срца Богу што је остварен сан и вековни

идеал наших славних предака, најбољих Срба, Хрвата и Словенаца. Уједињени и слободни. имали смо да организујемо са савременим институцијама нашу националну државу и да у њој припремимо најбоље услове будућности.

Уставом од 28 јуна 1921 године настојали Смо решити и тај наш државни и национални задатак, али се све јасније показивало да национална мис.о није добила у Уставу троимене државе свој прави израз ни снагу једне организоване националне целине. Са свима оним траговима прошлости који су нас племенски раздвајали, ми смо могли у пуној мери синтетично развајати све наше националне одлуке у неопходном унутрашњем јединству и хармонији. У таквом државном уређењу наш јавни и организовани политички живот једва је и покушао да са поуздањем и искрено изађе из уских племенских оквира. Могли смо победити све спољне непријатеље, али себе, своја искључиво посебна схватања било нам је најтеже победити, као да

оно што је племенски не добија баш у јединству,

у целини, своју највишу вредност, свој крајњи циљ.

Али најтежи удар државне и националне мисли

дошао је од заслепљене партиске страсти ињихове међусобне борбе. Злоупотреба политичких слобода и парламентарног реда била је до те мере тешка, да је био доведен у питање напредак и развитак целог нашег народног живота. Узалуд су била сва очекивања да ће развој унутрашњег живота нашег довести до сређења прилика у земљи. Наша државна и национална целина била је озбиљно угрожена. Претило нам је духовно расуло и наро