Службени лист Вардарске бановине

Страна 2

владара да нарочито подвуче старање и напоре који се чине у правцу побољшања економских прилика. Ови тешки и ·компликовани проблеми решавају се у догевору и са сарадњом наших савезника и осталих народа у дубокој вери да ће се ускоро пребродити и ове лешколе __- __-—__ те Значајни је пасус'у погледу: вођења наше спољне политике: и При том ми.је нарочишо задовољство. да истокнем, да је наша спољна политика у узкој подударности са политиком “наших савезника и пријатеља. Југославија хоће да остане и у будуће одлучан поборник мира и греда у Европи, речи које ће остати дубоко _урезане у свести нашега мирољубивог народа, који је и у својој прошлости документовао да је његово стремљење било вазла- прожето духом. уједињења, али не каквим империј> лизмом. Ми смо срећни што је ово поколење доживело 'остварен сан толиких генерација, па ценећи нашу националну слободу, ми умемо поштовати и интегритете наших суседа. _ Важни су и пасуси посвећени економским и привредним проблемима наше земље, који_ скупа представљају “свето јеванђеље, значајан путоказ свима родољубима, како би се у своме државотворном стремљењу руководили трезвеном штедњом у свима правцима, јер ће се само тако ублажити тешкоће које су последица опште светске кризе. И Држава и Бановине, општине и све државне и самоуправне " институције упућују се овим правцем рада _ Југословенско народно представништво Сенат и Скугиштина одговорило је на ову Краљеву беседу својом 'заједничком адресом, која у свима појединостима, са изразитим 'одушевљењем, даје завет пред Краљем и народом, пред својом савешту и националном јавношћу, да ће сву своју љубав и жарко родољубље ставити у службу Краљу и Домовини руко"водећи се у својим делатностима свима начелима израженим у престоној Беседи нашег љубљбног Краља и Господара.

Задружни покрет

(Пишв' Јосип Букша)

(2)

Немачка је позната и призната као отаџбина кредитних задруга уопште, а земљорадничких напосе. Отац је немачког задругарства Херман Шулце-Делић (1810—1883 год.) који је започео свој рад 1849 год. оснивањем једне столарске сировинске и једне обућарске сировинске задруге, Пошто је убрзо стекао убеђење да сировинске задруге не могу тако лако доћи до потребног капитала, он је 1850 год. основао своју прву кредитну задругу. Охрабрен успехом кредитних задруга, он је овој задружној грани посветио своју највећу пажњу, те су оне постале кичма његовог задружног

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

система. Правник и човек велике спреме у економским наукама, он је својим кредитним задругама дао одличну организацију, која почива на здравим пословним принципима. Зато његове задруге претстављају и данас једну од највећих задружних снага, не само у Немачкој него и у другим државама, односно крајевима, где је уведен тип- Шулце-Делићевих кредитних задруга. Шулце-Делић је код својих задруга увео неограничено јемство за= другара за обавезе своје задруге и томе прин- ципу неограниченог јемства остао је веран "до краја свога живота. Али његов одушевљени присталица, отац италијанског задругарства и познати- државник Луиђи Лупати, при оснивању својих кредитних задруга увео је ограничено јемство. Шест година после Шулцеове смрти, ограничено јемство дозво љено- је новим немачким задружним законом, па данас већина тих задруга оснива се на ограниченом јемству. Поред неоспорне чињенице да је велика већина задруга Шулце-Делићева система остала верна идеама свога оснивача, било их је и има их доста које су задруге само по имену и законској форми, а иначе се много не разликују од обичних банака, јер су подлегле „дивиденској зарази“, т.ј. делењу високих дивиденда ·на чланске улоге и знатних тантијема члановима управног и надзорног одбора.

Следујући Шулце- Делићевом примеру, 1864 год. основао је своју прву кредитну задругу један други Немац, Фридрих Вилхелм Р:јфејзен (1818-1888) отац земљоралдничког кредитног задругарства. Рајфајзен је неко доба одржавао писмену везу са Шулце-Делићем и зачланио је своју задругу код његовог савеза. Али, ма да оскудно школован, са самом основном школом, живећи на селу као општински претседник, Рајфајзен је ускоро приметио да организација Шулце-Делићевих задруга, =- иако одлична за градске прилике, нарочито за занатлије и трговце, па можда и јаче поседнике земље настањене у варошима, не одговара специјалним потребама ситних земљорадника. Зато се он одваја од Делића и ствара засебним тип земљорадничких кредитних задруга, који се појављује у свом коначном облику 1868 год.

Побожан и племенит, Рајфајзен је у задругарству гледао остварење Христове науке о братској љубави међу појединцима и народима. Зато је забранио поделу ма какве добити, већ је цео добитак из задружног пословања намењен недељивом резервном фонду. Чак није дозвољавао ни чланске улоге, док га закон није на то приморао. Тражио је бесплатну управу са јединим изузетком да се књиговођи-благајнику даје “скромна награда. Као чланови, у задругу се примају само непорочна лица. Зајмови се деле за продуктивне сврхе, изузетно за исплату дугова код лихвара или за кућне трошкове, у случају болести или