Службени лист Вардарске бановине
Страна 2
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ позај
Број-116
у сјајним и бриљантним манифестацијама његовог духа, који се тако изразито огледа у делима народне епопеје, · Ивана Гундулића, Руђере Бошковића, Николе Тесле, Ивана Ме штровића, Јована Цвијића, или пак у резултатима делатности Бесмртног Карађорђа, Милоша Великог, Краља Петра Ослободисца, војводе "Путника и Мишића, Јована Ристића, Николе
Пашића и још пуно њих, који ће вековима _
бити речито сведочанчтво способности наше расе за велика дела у сарадњи за општи прогрес светске цивилизације. _
Према томе трагови племенских одлика, формирани стицајем политичких прилика, које носе на себи жиг туђинштине, имају се пот"пуно елиминирати из нашег свакодневног друштвеног и страначког живота, гледајући вазда у акту од шестог јануара датум нове ере, новог правца националног и државног живота, а речи нашег мудрог државника и народног ујединитеља: Да су народно јединство и државна целина ван сваке дискусије, треба разумети и схватити тако, да је наша Југославија света догма д којој на може више бити разговора пи предмеш дискусије. Полазећи од ове констатације, као од чињенице која је основ нашег битисања, ми ћемо стремити и лепој и сјајној будућности која нам се показује у највеличанственијој перспективи ако сво наше настојање, . љубав и пожртвовану енергију ставимо искључиво у службу наше отаџбине и нашег јединственог Југословенског народа. То је завет свих градитеља, који су својим костима омеђили нашу државну заједницу, то је и свечана заклетва савремених поколења, која са својим владаоцем, полажу трајне основе нашем националном јединству и моћном државном организму, коме је и само Провиђење доделило под сунцем оно место, које је својим скупим жртвама ограничило и обезбедило за наше потомке.
Задружни покрет
(8) 3 (Пише Јосип Букша)
Између великих држава које се истичу својим задругарством, одлично место заузима Русија. Поред потрошачких задруга које су постигле огромни успех благодарећи искључиво приватној иницијативи, у царистичкој Русији развило се је врло снажно кредитно задругарство, под окриљем руске државе. Она је задругама ставила на расположење велике суме јефтиног кредита, а сем тога, помоћу великог броја државних задружних инструктора, руководила је организацијом и контролом кредитних задруга. То старање државних власти о унапређењу задругарства, вођено разборитом задружном политиком, није било на штету развијања осећаја самопомоћи, јер је ишло за тим да тај осећај развија у широким
масама руског сељаштва. Да је та“ државна акција била окруњена добрим успехом види се и по томе, што је крајем 1913 год. 12.998 руских кредитних задруга са 8,237.572 задругара, имало 102,074000 рубаља сопственог капитала, 417,429000 рубаља штедних улога а свега 82,840.000 рубаља државних позајмица. ____ Руске млекарске (маслачке) задруге заузимале су, пре рага, у извозу маслаца друго место на свету; задружним путем уновчивао се
је велики део кудеље и лана, извесне коли-
чине жита “и т.д. Пред долазак бољшевика на власт 1917 године, Русија је имала 54.000 задруга са 22 милиона задругара. Бројем задруга, задругара и укупним прометом она је била прва држава на свету. Организација руског задругарства била је одлична. Земља је располагала великим бројем прворазредних задружних стручњака.
Сматрајући задруге као „капиталистичка предузећа“, бољшевици су их испочетка били забранили и запленили им имовину. Али, уочивши огромну моћ задружне организације, наскоро су променили свој став и дозволили су задругама рад, настојећи да их употребе за своје сврхе. Бројем задруга, задругара и прометом, данас Русија стоји далеко испред свих држава на свету, али је питање, да ли се ради о правим задругама или су то привремене полузваничне привредне установе које ће се изгубити у бољшевичком мору ако се бољшевизам одржи. Али, ако дође до пада бољшевика, нова Русија наћи ће у задругарству помоћ џиновских размера и задругарство Бе битно допринети бољој будућности братског нам руског народа, јер је утврђено да велика већина руских задругара, нарочито чланова земљорадничких задруга, не припада комунистичкој партији. А то је и схватљиво, јер задругарство стоји на принципу приватне својине, док се комунизам налази на противној страни. Како примећује Др. Ханс Милер, један од највећих идеолога задругарства, задругарство и марксизам (комунизам) искључују се.
У привреди ниједне државе на свету није задругарство играло и не игра тако пресудно повољну улогу као у Данској, о чијем је задругарству „Службени Лист Вардарске Бановине, бр. 108—110 од 3 јануара 1932 објавио мој опширни чланак.
У Данску, достојно место у задружном покрету заузимају такође Финска и Швајцарска: одлични успех постигло је задругарство у Ирској, Чехословачкој, Шведској ит.д. Од ваневропских држава, својим прометом заузимају прво место житарске задруге у Канади. Мако основане тек 1924 год., оне су већу компанији 1928/1929 год. предале 800.000 вагона жита, у огромној већини пшенице. У Сједињеним Државама Северне Америке, огроман је успех грађевинских и воћарских задруга, долар житарских, дуванских, кредитних и тд. Аустралија извози путем задруга већи део