Службени лист Вардарске бановине

“

Број 116

МОБроја ом Ни“ На

Страна 3

свога жита и млечних производа, Нови Зеланд сир и масло. У Азији показују лепи успех у задругарству Јапан, извесни предели британске Источне Индије и Палестина, у Африци, Алжир, -Тунис и Јужно-Афричка Унија.

У Југославији задругарство се је најпре појавило на територији садашње Дравске Бановине. Првих година, Словенци су оснивали задруге у заједници са Немцима, али од 1872 год. опи имају своје националне привредне задруге. Под вођством оца словеначког задругарства, инж. Михаела Вожњака (1887—1920 године) основан је 1883 у Цељу први савез словеначких задруга. 1899 год. оснива се у Љубљани „Задружна Звеза“, којој се ускоро ставља на чело велики југословенски нацио“ налиста, политичар и економист, проф. богословије Др. Јанез Крек (1865—1917). Под вођством овог нашег највећег задругара, „Задружна Звеза“ развила је огромну делатност те је данас, по броју задруга и задругара, други, а по финансијској снази својих задруга први задружни савез у нашој домовини. Сама Задружна Господарска Банка у ЈБубљани имала је крајем 1929 год. 16 милиона динара сопственог капитала и 363 милиона динара штедних улога. Љубљанска Звеза руководила је задружним покретом у Горици, Трсту, Истри и једном делу Далмације; под њеним упливом настао је и покрет хрватских сељачких задруга. Словеначко задругарство поделило се је према партијској припадности односних задругара, али су вође словеначког задругарства спречили да се задружни послови воде са партијским критеријама. Нарочито ово важи за Крека. -

Економско подизање у срезу Грачаничком

Пре појаве општинских економа у овоме срезу пољска привреда – земљорадња обављала се у свима општинама уобичајено без икакве стручности, преоравање земље обављало се ралицом а сетва жита обављала се обично руком. Жетве су обављане српом мање косом. Вршидбе су се обављале на гувну млабењем жита стоком, а превејавање руком помоћу лопата. Одабирање семена за сетву уопште није извођено, те према томе жетвени при. носи били су у свему незадовољавајући. Сточарство се типично гајило са уобичајеним начином. Стручни опити и укрштање крви з2 препорођај расе нису се уопште изводили. Исхрана стоке обављала се зими по шталама и то кабастом — неконцентрисаном храном, а лети на паши. Живинарслво је такође гајено на уобичајени начин, укрштање крви код живине се није изводило, нити се пак зато знало, Пчеларство је било слабо развијено и пчеле су се гајиле обично у плетеним кошницама. Што се тиче друштвеног опхођења међу гра-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

покојног

ђанима пре појаве општинских економа не.

"може се рећи да је задовољавајући, гајиле су

се сепаратистичк-егоистичке појаве међу гра: Ђанима. Пољопривредна наука "није извођена на стручној основи, нити су се држала стручна предавања, и ако би народ са задовољством и вољом слушао. Унапређење биљне про. изводње у овоме срезу пре појаве општинских економа било је простијег карактера но у моравској или другој долини, јер се сводило у главном на усавршавање свих оних мање више културних мера, које су се на Косову примењивале али у посве примитивном погледу. Позвати да пољопривредно просвећују нашег сељака и ако је он у прво време појавом ових био доста конзервативан према њиховим са ветима и упутима, они нису дизали руке, нити су се -туђили тог позива већ су нашли бољи начин пољопривредне пропаганде, савршенији, методичвији, нашли су пут ка истини по принципу експерименталне науке и искуством у животу. Заинтересовани пољопривредном науком са пуно љубави, са пуно воље ушли су међу народ са идејом да поправе економско стање косовског сељака, приповедајући му све оно што је најбоље и што води модерној пољопривреди, избацивши му уобичајене навике његових предака. Њиховим радом за сада се постижу одлични успеси, постигло се је боље обрађивање земљишта, постигло се је употреба стајског и вештачког ђубрења, постигло се је чишћење, побољшавање семена за сетву, одабирање истог и све друге мере које воде унапређењу наше пољопривреде. Резултати тога напретка добро су познати и то су: удвостручење и утростручење приноса код оних земљорадника који су са вољом и са задовољством примили њихове савете. За бољу будућрост и напредак пољопривреде, потребно је да сви срезови бановина уведу општинске економе који су од превелике користи за напредак села,

93-1-982 год. Приштина

Константин Тодоровић

срески пољопривррдни референт Приштина

Пољопривредни течај у срезу Жеглиговском

У смислу Закона за унапређење пољопривреде у току ове зиме одржан је зимски пољопривредни течај у основној школи села Табановца код Куманова. Овим течајем управљао је г. Благоје Јевтић, срески цољопривредни референт. Поред именованог, предавања, су одржавали сваке недеље још: шумарски, ветеринарски и здравствени референт. Течај је завршен 81 јан. тек, године. Општи резултат

показао се добар, пошто је за њ интересовање,

било ванредно велико. Свакако, да би

успех оваквих течајева био већи, кад би се

| изводило практично показивање на самом