Службени лист Вардарске бановине

Страна 4

земљишту и домаћинству пољопривредника, на име кад би сељаци видели да од примене рационалнијег обрађивања имају видне користи јер наш сељак уопште а нарочито менталитет Табановчана јесте такав, да врло тешко примају нешто од. чега не виде брзе материјалне користи. _

Главно је занимање сељана у Табановцу, поред мање производње мака и дувана. жи"тарство и сточарство. Пољопривредна криза, која је и овај крај тешко захватила, тера пољопривредника на рад неке рентабилније гране. Жито, мак и дуван последњих година дали су врло лоше приносе,

Да би сељаке упутили једним бољим пу-

тем, који би им дао већих приноса, иниција-.

тивом г. Благоја Јевтића ср. пољ. реф. основана је приликом закључења зимског пољ. течаја у Табановцу сточарско-селекцијска задруга. |

Увиђајући да је задругарство један плус и помоћ за лечење данашње тешке привредне кризе, г. Јевтић је у једном лепом говору изнео присутним виђенијим сточарима рад и корист једне сточарско-селекцијске задруге. Пошто су ову лепу. замисао присутни прихватили као корисну, приступило се је упису чланова и овим се основала задруга.

Овој сточарско-селекционој задрузи циљ је, да чланови своју домаћу стоку укрштавају са чистокрвнијом рентабилнијом сортом, и да се уводи што више 'чистокрвне приплодне стоке као: говеда. коња, оваца, свиња, живине и т. д.

Рад ове задруге биће испочетка тежак, док се не покажу бар и мањи корисни резултати који ће тек дати полета за даљи рад. Задруга са осниве на чланским уделима од 100 дин. Ово је прва сточарско-селекцијона задруга основана на нашем Југу.

БЕЛЕШКЕ

Пруга Прилеп—Велес.

Железничка пруга нормалног колосека Велес—Прилеп–-Битољ готова је од Битоља до Прилепа и одавна дата саобраћају. Од овога пролећа почеће са радовима на делу ВелесПрилеп. Ова пруга ће знатно користити како становништву Јужне Србије тако и државним интересима, јер ће се њоме знатно одтеретити главна пруга Београд—Скопље— Солун.

Обвезнице ратне штете

Од првог фебруара почиње се наплата осмог купона обавезница за ратну штету. Исплату врше све Пореске Управе и Управа Поштанске штедионице и њене филијале. Овим се скреће пажња имаоцима ренте за ратну штету, како би могли наплатити осми купон по цени од 25 динара.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 116

Слава у Лозном расаднику

Уцрава Бановинског Лозно-Воћног Расадника у Скоцљу, као сваке, тако и ове године, прославиће своју славу „Св. Трифуна“ на дан 14 ов. м.

Водоосвећење и сечење колача обавиће се у расаднику у 11 часова пре подне.

Из канцеларије Управе Бановинског Лозно-Воћног Расадрика у Скоцљу Бр. 181 од 8 фебруара 1932 године.

Ратна зрнца

1

За време окупације дође један аустријски војник у једно село испол Рудника, и у про: лазу затражи хлеба. Како нису знали језика да се добро споразумеју, то старица одсече парче хлеба, пружи ћерци да преда војнику. Чим војник узе парче хлеба у руке, поклони се па рече — „танке шен!“

Кад девојка чу ове речи обрте се мајци па рече: „Јој мајко, танко му, дај му још!“

— Дај му још кћери — рече јој мајка.

Кад војник доби друго парче хлеба поклони се и рече — „бише шен“, нашта кћерка добаци мајци: |

= Овај мајко неће више хлеба, већ тражи и пише.

П

Води се борба на живот и смрт. Раде митраљези, пушке, бомбе, а артилерија својом ураганском ватром засипа наше ровове.

Командант води рачуна нарочито да застава буде на време упућена у позадину, сигурној чети да је чува.

Али тога дана наше храбре митраљежџије својом храброшћу задивише све нас.

Силно клокотање митраљеза одлично дејствује на пешаке, који се још силније држе.

Али дође одсудан тренутак и митраљези дођоше у опасност. И да не би митраљези пали противнику у руке храбри војници изнеше их на рукама из борбе, али гологлави, без капе. .

— Шта урадисте јунаци» — упита митраљежџије командир једне чете.

— Спасосмо митраљезе на рукама господине капетане, а заробише нам Швабе само капе. ДК. 1.

Књижевност

Живот и Рад свеска 59, година У, књига Х, Београд 1932 године. Овај наш познати књижевни часопис доноси у својој јануарској свесци врло интересантан материјал, који иде