Службени лист Вардарске бановине

Број 117

Сада се намеће најважније питање на који начин да се изврши организација зимског прскања воћки, нарочито у времену када је сељак у највећој новчаној оскудици, нарочито воћари, јер рентабилитет производње воћа у току ове године веома је слаба, воћари немају

новчаних сретставе да сами организују борбу

против непријатеља, нити пак могућности разумевања да што инвенстирају за очување воћака по оној народној: „лакше је спречити него лечити“ или „лакше је готову волку очувати него младу подићи“.

И ово питање може се решити најбржим и најјевтинијим начином, ако се од стране надлежних организује борба против болести и штеточина на воћкама и држава стави на расположење потребна новчана сретства, после чега са пуним правом може се очекивати од државе, да у извозном билансу на првом месту дође наше воћарство.

Потреба пажња на време је учињена и надати се, да ће се непријатељи нашег воћарства благовремено сузбити и уништити. _

Спасоје Пешић, управник државног лозног и воћног расадника у пензији.

пење титана

Задругарство код нас

Ма да Дравска бановина броји само 87 становништва Југославије, на њу отпада тре» бина задругара наше Краљевиче. Кредитне задруге, које су најбоље развијене, имале су крајем 1929 год. 1.788 милиона динара штедних улога, док су задруге свих осталих бановина имале само 470 милиона динара тих улога. Добро су развијене сточарске и пашњачке задруге. Штајерска воћ:рска задруга, основана 1929 год. продала је већ прве године свога рада 128 вагона воћа, претежно јабука. Већина главних задружних чиновника свршила је штестомесечну задружну школу која постоји у Јбубљани од 1908 год.

Хрватски део нашег народа није био тако сретне руке. Партијски утицаји и дух шпекулације били су од врло штетног утицаја на хрватско задругарство, нарочито код два већа савеза у Загребу и једног у Сплиту. Али, ослобођено партијских окова и поучено скупо плаћеним искуством, хрватско се задругарство препрорађа и све боље напредује. Ма да бројем задруга и задругара заостаје за словеначким и српским задругарством, оно финансијском снагом није слабије од српског. [0ред кредитних, лепи успех показују сточарске задруге, које су се почеле оснивати у Савској бановини 1908 год. Благодарећи овим задругама, Савска бановина има одличну музну

стоку, нарочито симетталске пасмине. Као код.

Словенаца и „Срба, тако је и код Хрвата успешно уведена задружна набавка вештачких

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ |

Страна 3

ћубрива и других пољопривредних потреба. Последњих година у Загребу је основана шестомесечна задружна школа, у коју се примају младићи са свршеном основном школом.

(Сем малог савеза српских привредних задруга у Дубровнику, Срби пречани имали су свој добро организовани и јаки Савез српских земљорадничких задруга у Загребу.

У Србији питање оснивања задруга, и то занатских и потрошачких, први је покренуо Светозар Марковић, 1871 год. Али прва задруга, и то земљорадничка кредитна задруга, основана је 1894 у селу Вранову код Смедерева, заслугом оца српског задругарства, сме-

деревца Михаила Аврамовића (рођен 1864 16)

1895 Аврамовић покреће лист „Земљорадничка задруга“, исте године оснива се Савез српских земљорадничких задруга, три године доцније Србија добива закон о земљорадничким и занатским задругама.

Благодарећи пожртвованом раду сеоске

интелингенције, нарочито учитеља и свеште-

ника, српско задругарство је лепо напредовало. Крајем 1910 Србија је већ бројила 975 земљорадничких задруга, од којих су послале извештај 854 задруге са укупно 82.491 задругаром. Поред 658 кредитних, 160 машинских и 72 набављачке, ту налазимо 17 житарскик, 12 млекарских, 2 виноградарске и т. д. Ове две последња, једна у селу Вањи код Аранђеловца, а друга у Смедереву, које и данас постоје, — спадају међу наше бољеи јаче задруге.

За време светског рата, услед непријатељске окупације, био је не само спречен даљи развитак задругарства, већ је такође уништено много од онога што је било постигнуто двадесетогодишњим напорним радом. Али, после ослобођења и уједињења нашег народа, српско земљорадничко задругарство наставља свој рад и напредује. Са главним савезом српских земљорацвичких задруга фузионишу се Српски задружни савези у Загребу и Дубровнику, па је тако ојачани савез бројио, крајем 1930 год., 2219 загруга, од којих је поднело извештај 1516 задруга са 119.717 задругара. Напротив главни савез занатских задруга у Бео-

_ граду бројио је исте године свега 114 задруга,

од којих 87 кредитних, 22' произвођачке и 5 сировинских, све са скромним бројем задругара и малим прометом.

По ослобођењу, у Југославији су настали нови облици задругарства. По француском угледу, код нас су уведене месне задруге за пољопривредни кредит, којих данас има око 1500 са 120.000 задругара, а окупљене су у 6 обласних задруга, са главном задругом у Београду. Да би се омогућио што успешнији рад око насељавања, код нас су уведене аграрне заједнице (задруге), окупљене у 5 савеза. 1921 год. почеле су се оснивати здравствене задруге, у сврху асанације села, пру-

"жања лекарске помоћи, хигијенске пропаганде