Службени лист Вардарске бановине

Број 117.

али узимајући друштво као целину, мора доћи до народног просвећивања у најширим слојевима, да би се добио израз утицаја, који ће се манифестовати општим привредним про: гресом.

Село је истина насеље. Да ли је код сељака добро развијена узајамност, скуп, измена мисли или каква „конференција“» Није. Они се и међусобно не познају! Ето прве грешке у васпитању воље човечијег инстикта, коме не достаје потреба и иницијатива.

Јубилеј проф. Стјепана Роце

Скромно, у кругу својих интимнијих пријатеља, прославио је ових дана педесетогодишњицу живота и двадесетпетогодишњицу свога обилног и плодног рада на просвећивању народа и ширењу националне мисли, г. проф. Стјепан Роца, један од најмаркантнијих личности културног живота на Јадрану.

Рођен 24 децембра 1881 год. у Водицама код Шибеника, Роца је по свршеној освовној школи упућен у задарску (учитељску школу) да се спреми за учитељско звање. Јаке интелигенције и ванредне марљивости, по природи витез и говорник, он је ускоро постао понос и љубимац својих другова,

По домаћој традицији као и под силним дејством литературе, Роца је као ђак био одушевљени присталица Старчевићевог хрватског радикализма, у колико је старчевићанство претстављало револт против аустро-мађарских угњетача. Када је наша уједињена универзитетска омладина у Прагу и Бечу развила заставу српско-хрватског братства и југословенског јединства, Роца је пригрлио свим жаром своје душе идеју интегралног југословенства и постао један од њених најактивнијих пропагатора. Још пре доношења речке резолуције и образовања српско-хрватске коалиције, за време кад је неслога Срба и Хрвата одржавала на банској столици мађарског магната Куена Хедервари-а, у доба кад се је услед неслоге између Срба и Хрвата одржавао талијански званични језик у Далмацији, која је бројила преко 97 од сто српско-хрватског становништва, Роца, млади учитељ пучке (основне) школе, ширио је у народу мисао сриско-хрвашског јединства.

Као прави народни апостол, Роца је годинама обилазио и најнезнатнија места, Далмације. Он посећује сељака на њиви, пастира при стоци, занатлију у радионици, ширећи у народу просвету и југословенство. Његова се предавања броје на хиљаде и тешко да га је на том пољу ко надмашио у нашој земљи. На хиљаде и хиљаде неписмесих сељака и радника научио је бесплатно читању и писању. По ослобођењу проширио је свој рад и на војнике и жандарме. Неписмене војнике учи Лисмености, питомцима сплитске жандармериј-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 5

ске школе одржао је од 1921 год. само преко 300 предавања, и то све бесплатно.

- И као учитељ основних школа и као професор средње техничке школе у Сплиту, Роца је делио и непреставо делиу народу на хиљаде и хиљаде корисних књига и брошура. Дели бесплатно и своје и туђе, које сакупља од народних пријатеља, од Министарства и разних установа. М на том пољу тешко да има у нашој отаџбини човека равна Роци,

Јужна Србија је имала срећу да види проф. Роцу неколико пута у својој средини. Два пута је обишао с пројекционим апаратом скоро целу Јужну Србију. Видело га је не само Косово славно, већ и Берово, Пехчево и Царево Село. Одржао је преко стотину предавања о ванредним природним лепотама и огромној важнссти нашега мора и приморја, да упозна Јужносрбијанце с нашим великим заједничким благом, нашим Јадраном. У Далмацији је опет одржао преко стотину предавања о лепотама, о историјским и уметничким знаменитостима Јужне Србије, а нада све о човеку и брату Јужносрбијанцу-. 1928 год., у доба најжешћих партијских свађа, Роца је повео у Србију и на Косово стотину сељака из питоме и винородне каштеланске ривијере, која се протеже од Сплита до Трогира. М ти бистри м напредни Каштеланци вратили су се својим домовима ојачани у својој љубави према српској браћи.

Већ пуних 25 година Роца ради и на публистичком и књижевном пољу. Али и тај његов рад искључиво је посвећен народној ствари и народном просвећивању. Написао је неколико стотина чланака, био је уредник в0вина, издао неколико својих књига и брошура. (Ослобођење Јужне Србије из турског јарми прославио је 1912 год. збирком песама „(Осветници Косова“. Кад је Аустро-Угарска 1913 г. спремала рат да уништи Србију победницу из балканских ратова и у ту сврху стварала код хрватских маса протусрпско расположење, Роца је устао са својом књигом „Брат је мио које вере бијо“. И збирци „Наши јунаци“ сакупио је песма 25 наших песника, који су певали братству и слободи. Својим љубимцима, нашем класичном Југу и нашем мору, посветио је своје две књиге „Јужна Србија“ и „Јадран“. Тиме још није наведена ни половина Роциних књига. Он је такође неуморни сакупљач народних везова и народних старина те је многим драгоценим примерцима обога тио етнографски музеј у Сплиту и музеј хр ватских старина у Книну.

Проф. Роца је развио џиновску делатност на нашој народној њиви, те је својим радом задужио народ на вечиту благодарност. Бележећи ове редове ми се молимо Провиђењу да нашем врлом славњенику дарује дуг и срећан живот, како би и на даље корисно и часно послужио народу у Југославији.

Јосип Букша,