Службени лист Вардарске бановине

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 4

да се организација стручних школа и наставе прилагоди нашим приликама и потребама и да се свршеним ђацима стручних школа пружи још већа могућност упослења. Реформа стручне наставе иде дакле затим да се ојача прилив ђака у стручне школе а ослаби прилив у гамназије. Држава је урадила и ради своје, а на ђачким је родитељима да у интересу будућности своје деце шаљу је у стручне школе. Јосип Букша.

Наша статистика

Према подацима централне комисије за воће, ми смо извезли прошле јесени 1881 вагон

јабука и то највише у Аустрију, Чехословачку, |

Грчку, Италнју, а мање у Швајцарску, Мађарску, Пољску, Холандију и Шведску.

А како је наше поднебље ванредно погодно за све воћке, то би ми могли да удесетостручимо наш извоз воћака, али зато је потребно пре свега разумевање и велика љубав према овој грани привреде. Како је сада најпогодније доба за сађење воћака, то је потребно да сваки наш човек набави код бановинских расадника што више садница и засади према упуствима среских пољопривредних референата. + Михаило Драговић

У уторак 15 марта ове године преселио се је у вечност Михаило Драговић, управник Монопола: у Скопљу у својој четрдесет и другој години живота. Покојник је оставио за собом ожалошћену супругу, два синчића, оца Петра, браћу Милутина сенатора и Милоша народног посланика и велику породицу. У минулим ратовима Михаило је учествовао као резервни официр којом приликом је не једном посведочио велику одважност и пожртвованост у љубави према народу и краљу. Сутра дан је испраћен до вечне куће од родбине, војске, сокола и многобројног грађанства. Са покојником су се опростили више говорника у цркви, пред црквом, пред официрским домом, на тргу Краља Петра и пред раком. На гроб је положено двадесет венаца. Пало је у очи да је на сахрани учествовало и доста Турака и Арнаута, као и сељака из околних села. Скопље је као ретко када, са пуно жалости и саучешћа, примило тужну вест о прераној смрти овог вољеног и честитог човека и службеника, који је оплакан како од оних који су га лично познавали, тако и од оних који су га знали по добрим делима. Нека му Свевишњи дарује место међу блаженима, а дубоко ожалошћеној породици утеху за нестанком племенитог покојника. Слава му.

Број 121

Заштита биљака од болести и "штеточина

Заштита биљака од разне болести и штеточина јесте у првоме реду ствар самога пољопривредника, који тежи да из свога имања извуче што већи приход. Ова је поука њемуи намењена и циљ јој је да га упозна са особинама најважнијих болести и штеточина културних биљака и са најуспешнијим мерама за предохрану, сузбијање и њихово лечење.

Заштита је биљака, као и свако друго сузбијање зараза, јавна ствар и захтева систематско истраживање болести и штеточина као и смишљену организацију при извођењу мера за извођење.

У другим земљама предузима у своје руке, држава, покрајина и пољопривредна друштва а у вези са пољопривредним коморама као главна станица и створиле су установе које служе испитивању болести и штеточина, пољопривредницима дају практичне савете и помажу у спровођењу практичних мера за сузбијање и уништавање разних болести и штеточина у воћарству, ратарству и сточарству и снабдевају исправним и употребљаваним средствима за заштиту културних биљака.

Без добре неге воћака, у којој на првом месту долази прскање, нема добре бербе воћа.

Свуда и на сваком месту у нашој држави, где сд гаји шљива — позната је шљивина штитаста ваш или сочна уш, јер је она заразила све наше шљиваке, од којих су многи пропали, а многи су на путу пропадања.

Наши најважнији шљиварски крајеви у Србији, део Јужне Србије, Босне, Славоније и др. страдају последњих година од навале шљивине штитасте ваши, која прети да уништи наше шљиваке и да од до сада напредних воћарских крајева, начини пустош и сиротињу. Шљивина штитаста ваш, која се у науци зове РРесашит Еогш живи првенствено на шљивама и осталих свију врста воћака ништећи лишће, гране, огранке и плод. Ретко ко од воћара није претрпео велике штете од штитасте ваши. Та је штеточина до сада милионе шљивових стабала уништила и уништиће их јоши више, ако се од ње не бране. Множи се страховито тако да од једне једине женке у току једне године постане на милионе потомака. _

Шљивина штитаста ваш размножава се из јаја. Ваш почне почетком маја или јуна да носи јаја што зависи од времена, топлог пролећа пре а хладнијег пролећа доцније носи јаја. Период ношења јаја траје 15 дана. Свака женска снесе до 2000 јаја ни покрије својим телом де их заштити од непогода после чега и она угине. Под тим штитом налази се гомилица белих зрнаца, то су јаја шљивасте ваши. Јаја су мања, овална мрке и беле боје које се добро виде на врховима младих гранчица, грана, обично на ластарима и личе на