Службени лист Вардарске бановине
Страна 10
И нашем Црвеном Крсту овде у Скопљу отвара се плодно поље рада. Скопски Обласни одбор одржао је ту скоро на дан 20. марта о. г. своју годишњу скупштину, на којој је извршен избор Господина Митрополита Јосифа за новога председника друштва, а и остали део Обласног одбора делом је попуњен новим члановима према друштвеним правилима. -
Из извештаја који је поднет годишњој скупштини видимо да је рад Одбора у прошлој години био доста обилан. Већи део своје делатности Одбор је посветио збришњавању невољника, који су били пострадали: од земљотреса у околини Њевђелије и Струмице.
„Главни Одбор друштва Црвенога Крста притекао је у помоћ одмах по несрећи сумоти од 300.000— дин. Поред тога и поједина предузећа и установе и појединци из Хрватске, Словеначке и других крајева било преко Београда, било преко овог Одбора послали су разне и обилате животне намириице.
Са добивеном помоћи и раније прикупљеним прилозима коју су били достигли висину од динара 183.294.— дин. Обласни одбор је учинио следећи распоред: Суду општине града · Скопља дато је 100.000.— дин. с тим да се са овом сумом оснује фонд за подизање дома за убоге старце и старице. Хипотекарв.ој банци предато је 50.000.—- дин. као фонд за подизање дома Црвенога Крста у Скопљу. И најзад динара 33.249.— дато је Месном одбору друштва Црвенога Крста у Скопљу ради подизања обданишта за децу.
Поред тога, у току године Месном одбору дато је још и сума. од динара 10.000.—
ради указивања помоћи сиротињи. Ова је сума раздата делом појединим сиротним појодицама из Скопља које су се налазиле у доказаној беди, а делом појединим невољницима који су тражећи како запослење били дошли до Скопља. У току ове године овај ће рад на давању помоћи свакако морати бити повећан.
Црвени Крст у Скопљу и ове ће године достојно заступати идеју милосрђа и прилагођавајући свој рад задацима Црвенога Крста и потребама данашњице, настаће да где коју сузу утре и где коју патњу ублажи.
На омладини са својим чистим срцем и на женским хуманим дру штвима као представницима женскога пола који је већ по својој природи нежнији и више: склон саосећању и милосрђу лежи дужност да акцију Црвевога Крста прихвате и свесрдно помогну.
Е ДМ. 3.
Лечење биљака од болести и штеточине
Кад се на каквој вобки примети каква сметња због које се неправилно развија, онда се за њу вели да је болесна,
СЛУЖБЕ НИ ЛИСТ
Број 125—126
ер
На биљкама као и на животињама готованишу (паразитирају) разни паразити. Осим тога биљке страдају и од атмосферских непотода, као што су мраз, суша, ветар ит. д. (Отуда се на биљкама јављају повреде и обо„лења појединих органа или целе биљке.
Према природи проузроковача, биљне бо„лести а с тим и болести воћака и воћа деле се на: а) болести које настају од спољашњих утицаја као засецање, ломљење, ветрова, олуја ит. д.
Веоћка одмах настане живо да ради на томе, да повређено место залечи, но онг у томе много лакше успева ако јој изађе у сусрет уларљиви домаћин-воћар, чија је дужност да Тјану што боље очисти сечивом па је затим премаже воћарским воском или катраном, јер су повређена места најпогоднија кроз које гљивицеји инсекти продиру у ткиво воћке.
6)'болести које настају под утицајем атмосферске непогоде као суша, мраз и т. д.
За време дуготрајних суша, воћке се немогу развијати као што треба, па и ако се по природи добро укорењавају, јер се хранљиве материје, услед оскудице влаге, не могу растварати и тиме отежава примање хране од стране жила. У оваком случају ако им се не „притекне у помоћ могу и са свим пропасти, у толико је преча помоћ у колико је већа и дутотрајнија суша. Ради тога ваља у облику жруне ископати и напразити чинију и што боље залити; а ако је воћбњак повећи а при томе нема воде, треба још у почетку сађења ископати руце около воћака да сеу њих киша слива, а ако су воћке на стрмим местима могу се ископати јендечићи и то с горње стране у којој ће се уливати киша. При свему овоме је по воћку од врло велике користи сађење с јесени од када почне лишће да опада па све до марта месеца тј. у колико је раније посађена у толико је по њу корисније, јер. у току зиме засађена воћка се довољно навлажи било од снега или кише,
Воћке по својој природи могу издржати јаку зиму, али у случају нагле промене у топлоти тј. ако наиђе какав јачи мраз, могу измрзнути и у порасту се знатно омести.
Као предохрана против раних мразева препоручује се кречење весћака. Неки препоручују за овај циљ обавијање воћних стабала сламом, рогозом, шеваром и т. д. али то није добро, с тога, што се воћке на тај начин разнежавају и што се тиме намамљују многи инсекти, који у завоју праве своја гнезда, па у место да се с воћака уклањају и нехотично на њих намамљују.
А као предохрана противу позних мразева препоручује се димљење воћака. Као што је позиато, мразеви се јављају, најчешће кад су ноћи ведре. У вобњаку се на више места запале ђубрива, шушањ и у опште такове материје које у горењу јако диме, да се од дима начини над земљом што гушћи покривач или
~
Пе