Службени лист Вардарске бановине

Број 125—196

знати ликер марашкино, разни екстракти, сирупи и друго. Ту одлично успева разно јужно воће, па и наранџе и лимунови, рано поврће и цвеће.

У сплитској околини богате су наслаге тупине, т. ј. лапорца из кога се прави првокласни цемент портланд. Наслаге се рачунају на једну и по милијарду тона, а сем код нас, скоро их и нема нигде другде на свету. Зато, док далматинске фабрике цемента искоришћују ту природну сировину, друге морају увозити нашу тупину или правити вештачку смесу глине и кречњака па онда пећи цемент. Такође је велико богатство нашег приморја бокситом, рудачом која се извози у стране државе за добивање алуминијума. Знатна је производња и одличног мрког угљена. Бели грађевни камен извози се чак у Енглеску и Северну Америку. Богатство водених снага је велико. На рекама Цетини и Крки искоришћује се већ сада око 80.000 НР. Већина добивене електричне енергије припада француском друштву „Га Патанеп“ која има у Дугом Рату код Омиша и у Шибенику две ;велике фабрике карбида и калцијевог цианамида, који се употребљује као вештачко ђубриво и за фабрикацију разних експлозива. „Га РПанпаНеп“ ради с капиталом од 120 милиона француских франака а дужна је да до 19839 год. уложи даљих 450 милиона. По истеку рока концесије од 50 година све друштвене инсталације прелазе бесплатно у сопственост наше државе.

Већ сада, оно осветљује са својих централа.

Сплит и целу ривиеру од Омиша до Трогира и даје електричну енергију разним фабрикама у Сплиту и околини. -

Врло важну улогу играло је наше мореи приморје у политичкој и културној историји нашег народа. Ту су настале наше две прве самосталне државе, Хрватска и Дукља. На приморју се је најраније почела развијати наша књижевност на народном језику. Ту се је родио знатан број наших понајбољих књижевника и уметника. Ту се је најпре зачела и најјачи је корен ухватила мисао јединства Јужних Словена.

На хиљаде и хиљаде странаца, у првом реду Немаца, Чехословака, Аустријанаца и Мађара, долази на-наше приморје да ту нађу одмора, снаге и окрепе. Долазе нам у великом броју туристи из Енглеске, Америке и других земаља да се упознају с природним лепотама и уметничким благом. На хиљаде и хиљаде наших држављана из унутрашњости било је на Јадрану, а из године у годину број им расте. Треба да се на њих угледају и остали наши људи и да посете наше море и приморје; Потребно је да се у најширим слојевима нашега народа развије поморске свест и љубав "ва нашим Јадраном, јер је на мору снага и величина отаџбине. Схваћајући огромну важност нашег мора и приморја, наш мудрим јуначки Краљ Александар 1 поручио је 29 сеп-

" СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 9 тембра 1925 год. нашим приморцима; „Будите

од сада као и до сада будни чувари нашега Јадрана, за вама стоји читава отаџбина“.

Јосип Букша

Црвени Крст у прошлости и данашњици и његов раду Скопљу

Идеја Црвенога Крста од самога оснивања пре нешто више од 6 деценија па све до данас, и ако се у својој суштини и битности као оваплоћење милосрђа и праве некористољубиве љубави према ближњима није изменила, њени су се циљеви и видици у току развића ове идеје ипак знатно проширили и повећали.

Када је оснивач ове установе, бесмртни великан на пољу хуманости и милосрђа Ханри Динан, после битке код Солферина којој је присуствовао 1862. године, издао свој апел: „Успомене са Солферина“ потресен патњама и невољама рањеника које је својим очима видео, друштво се на мах пренуло и заталасало. У готово свима европским државама нашло се племенитих људи који су се стали скупљати на заједничку сарадњу, ради ублажавања невоља и беда рањеника. У многим земљама основана су тада друштва која су сва узела заједничко обележје Црвенога Крста на белом пољу као симбола милосрђа и самарјанства. Ова су друштва у почетку имала искључиви задатак да се старају о рањеницима у рату. У томе је циљу друштва су се за време мира припремила за овај узвишени задатак и снабдевала издашним материјалом и новчаним средствима ради могућности притицања у помоћ у времену рата. Заједничким договором већине европских држава, обезбеђено је признање неутралности како рањеницима тако и особљу које их негује.

У даљем току свога рада установе Црвенога Крста полазећи од основнога принципа милосрђа и саосећања у свакој људској беди и невољи поступно су проширивале своје задатке, тако да је Црвени Крст почео указивати своју помоћ и у случајевима великих епидемија, катастрофалних елементарних непогода, као што су поплаве, земљотреси, суше, велики пожари и тд. и тд.

У данашње време када је велики део човечанства притиснут незапамћеном економском бедом и безбројни невољници без икакве своје кривице допали у неописану оскудицу и невољу, појмљиво је да је поље рада Друштва Црвенога Крста постало необично обимно, а цео рад указивања помоћи актуелан, ствара се један нов необично плодан и ефикасан начин делања Црвенога Крста: прва помоћ невољним који су у оскудици и беди,