Службени лист Вардарске бановине

трапа 8

није славље што га је икада до тада.

упамтило.

На Цвети је Пећска архијепископија уздигнута на степен патријаршије, да би први српски патријарх венчао царском круном најмоћн јег нашег владара, силнога Душана, за цара Срба и Грка.

И док су скопским улицама врвели на хиљаде гостију, који су се дивили силним оклопницима, дотле се је проламао ваздух од бурних усклика који су се мешали са гласом фанфара, труба и јеком звона, које су изражавали велику радост и поздрављали новог патријарха и великог цара силне царевине.

И векови су прошли. После сјаја и величине дођоше страшни дани народног искушења, а када су патње прешле границе трпељивости, појави се на хоризонту нов геније нашега народа, велики вожд Карађорђе, да наговести почетак нове ере у нашој историји. Али је Провиђење хтело да се први успеси нашег националног васкрса помраче новмм страдањима и нечувеним патњама.

И тада хришћанске Цвети, тај велики Празник пролећа, претходник Васкресењу, опет заблиста у нашој народној повести, да се још једном уреже у душама свију поколења и да наговести почетак новог датума, нове епохе и нове историје потиштене раје. Јер онда када се нико није надао чуду, деси се у моћном турском царству, које се протезаше од Индиског Океана до Дунава и од Сахаре у Африци до Крима, да Ивети наговесте светао Васкрс нашем народу.

На Цвети 1815 године развијена јеу Такову, шумадинском селу, под столећним грмом, нова застава и групица неустрашивих јунака, под вођством мудрог Милоша Великог, објавила је широм Балкана нови завет новог поколења, које је пошло у борбу за слободу и јединство нашег народа. И тако је Српски народ на Цвети 1815 године пошао у сусрет Васкрсењу нашег државног живота, датум, који обележава најлепшу страницу у историји стварања нове и модерне Србије која је, после бурних периода, оваплоћења у нашем народном ослобођењу и уједињењу — у моћној Југославији.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 125—196

Богатство нашег мора

Јадранско море доста је богато рибом. Од 320 врста рибе око стотинак су добре за људску исхрану. Наших 11.000 морнара са 3500 лађица и неколико моторних лађа улове годишње око десет до дванаест милиона кгр. рибе. Сардине наших фабрика успешно се такмиче својим квалитетом са најбољим француским и португалским маркама. Из нашег мора ваде се дивни корали, сунђери и разне шкољке. На острву Пагу и у Стону (на полуострву Пељешцу) прави се годишње око 800 вагона морске соли. Кад се доврше солане у Улцињу престаћемо увозити со, за коју плаћамо иностранству знатне суме.

Промет странаца постаје из године у годину све издашније врело прихода за наше приморје. Странце привлаче ванредне природне лепоте нашег Јадрана као и разни културноисторијски споменици. У Сплиту су рушевине величанствене палате цара Диоклецијана. Његов маузолеј претворен је у католичку“ катедралу, Јупитров храм у крстионицу. Ту су египатски обелиски, сфинге и т. д: Ту је богати археолошки музеј као и етнографски музеј. Ту су разни споменици, ремек-дела нашег великог Мештровића. Дубровник се [истиче својим господским палатама, Трогир и Шибеник величанственим катедралама, разна места на копну и острвима великим уметничким средњовековним благом по својим црквама и црквицама.

Али највише привлачи на Јадран странце одлична клима и наше небројене красне плаже. Приморски ваздух и сунце као и купање у мору врло повољно дејствују на људски организам. Чак се и неке болести лече купањем у мору (таласотерапија). У Северном Јадрану истичу се својим плажама Цриквеница и острво Раб, затим Сушак, Краљевица, Селце и Нови и наше највеће острво Крк. У Средњем Јадрану познати су Сплит и острво Хвар наше Мадеира — са скоро најбољом климом у Европи. У том погледу такмиче се с Хваром острва Корчула и Вис. Лепе плаже имају Каштела, Макарско Приморје као и острва Шолта и Брач. У Јужном Јадрану дубровачка ривиера, бококоторска ривиера (Ерцегнови, Зеленика, Пераст, Св. Стефан и т. д.) затим Бар и Улцињ.

(С обзиром на пољопривреду наше приморје спада у пасивне крајеве, јер је већим делом каменито. Али оно производи око један милион хл. вина од 11—14 степена, богатог екстрактом и бојом и око 600 вагона маслиновог уља. У Приморју роди преко 100 вагона бухача, најбољег на свету, за уништавање разних штетних инсеката у кућанству и у пољопривреди, за консервирање кожа и сукна итд. Само на нашем приморју успева вишња нарочитог парфема и укуса, из које се прави по-

=