Службени лист Вардарске бановине

и,

Поново отварање болнице у Босиљграду изнскује издатак од 163.000 динара.

Имајући у виду улепшавање и унапређење наих бања које иначе доносе лепе приходе бановини = у суми од око 600.000 динара, учињено је повећање у ову сврху.

УН — У Финансијском одељењу Банске упраВе учињено је повећање највише због повраћаја погрешно наплаћених бановинских прихода из ранијих година. Сума за ту цељ износи 300.000 дин.

Затим је у буџету овог одељења повећан резервни кредит за непредвиђене и недовољно предвиђене бановинске потребе за суму од 200.000 динара. Ово повећање је оправдано и умесно, јер се никад не може довољно тачно предвидети све оно што је потребно. и

УШ — Одељење за трговину, обрт и индустрију предвидело је нови издатак од 160.000 динара за изградњу фарбарнице у Средњој техничкој школи у Лесковцу. Та Средња школа — тек-

стилна — једина је за целу државу. У њој се спрема и оспособљава особље за текстилну индустрију. |

Наша млада индустрија мора се унапређивати да би била у стању да издржи конкуренцију стране робе.

Затим је ово одељење предвидело суму од 250.000 динара за потребе Бановинског туристичког савета, која сума је једва толико довољна, да подмири најбитније потребе. Туризам је једна грана народне привреде, која доноси велике приходе и појединцима, бановини и држави, и она се мора неговати.

Завршавам овај свој експозе са жељом да предложени пројекат буџета узмете у расматрање са поверењем: да се у спровођењу штедње није могло ићи даље од обележених граница неопходне потребе, а да се народној привреди и културнопросветним задацима не задају тешки ударци. У повећањима појединих позиција није се смело такође ићи даље, јер се на томе путу као што сам напред рекао испречило Министарство финансија са својим строгим прописима штедње: а било би И велико питање како би се ти већи расходи покрили приходима." а ЗЕ

Експозе г. Бана г. г. већници су пропратили аплаузом и одобравањем.

За реч се јавља г. др. Радул Велашевић, већник из Власотинаца, који у вези са предлогом о изменама и допунама Уредбе о општинским службеницима Вардарске бановине, предлаже да се изабере један одбор, који би питање детаљно проучио и који би затим своје дефинитивне предлоге поднео Банском већу. За тај одбор г. др. Велашевић предлаже већнике г. г. Владана Богдановића, Милана Никшића, Стојана Јовановића — Шокара и Петка Радовића.

Бански већник г, Никола Момировић из Тетоба У вези с тим предлаже да у тај Одбор уђе и г. др. Велашевић.

Г. Бан се слаже са тим предлогом, наглашавајући да је боље да у Одбор уђе непаран број већника, а затим пита Веће да ли овај предлог прихвата.

__ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ _

Пошто је Веће једногласно прихватило овај предлог, прелази се на даљи рад и начелник Финансијског одељења г. Милојевић Александар чита општи експозе о расходима и приходима новог буџета. Тај експозе гласи:

ОПШТИ ЕКСПОЗЕ ПРИХОДА И РАСХОДА ВАРДАРСКЕ БАНОВИНЕ

= Подносилац начелник Финансијског одељења г. Александар Милојевић —

„Господо бански већници,

Сходно позитивним законским прописима, упутствима !осподина Министра финансија и његовим расписима, ми имамо сада да утврдимо финансијски план бановинског газдовања за период од 1 априла 1937 године до 31 марта 1938 године, тј. да претресемо предлог буџета за 1937/38 годину заједно са Правилником за његово извршење. При изради овог предлога буџета руководили смо се свима принципима који важе за израду буџета јавно-правних тела уопште као и упутствима Министра финансија за израду бановинског буџета са Правилником. Нарочито смо се придржавали двају основних и главних буџетских принципа, а на име: принципа реалности и принципа равнотеже буџета. Предлог буџета прихода састављен је по предвиђању према постигнутим резултатима остварених прихода у буџетском периоду последње три буџетске године. При одређивању висине појединих бановинских дажбина водило се рачуна о економској снази народа, како ова не би претстављала преоптерећење, које народ не би могао поднети и како ова не би постигла негативне резултате, тј. економско слабљење народне привреде у место његовог јачања. Свакако да су се морале имати стално пред очима многобројни и разноврсни циљеви и задаци, чије је извођење поверено бановинама, а чије остварење зависи од фи“ нансијских могућности дотичне бановине. Из овог резултира други главни принцип при изради бумета, наиме принцип равнотеже буџета. При извођењу овог буџетског принципа поступа се двојако: Или се према расходима које изазивају потребе јавноправних тела проналазе финансијски извори из којих ће се црпсти потребни приходи ради покрића расхода, или се одређује максимум остварљивих прихода и онда се у његовим границама предвиђају и расходи. Ми смо се држали оног првог принципа. Остварујући расходе у граНицама могућих и остварљивих прихода, намећу се такорећи аутоматски друга два буџетска принципа а наиме: принцип штедње и принцип нужноСти, односно неопходности. О принципу штедње, Као што сам напред рекао, мора се нарочито водити рачуна. Дабоме да овај принцип штедње не сме бити толико потенциран да узме на себе 0о6лик тврдичења, јер кад су у питању опште неопходне потребе, без којих се не може бити и које се могу задовољити само из општих средстава, јер су појединачна средства економски слабијих јединака недовољно за њихово извођење, тврдитење је у ствари расипање, јер промашује постав-

| љени циљ. ћ Да би дакле овај принцип штедње био сведен

мед =

Број 781 _