Службени лист Вардарске бановине

Број 781

дим подесним крајевима селекција за већу произ-

· водњу млека и прераду у добре сиреве. Сем та-

квог рада у народу Банска управа је основала свчарску станицу за селекцију оваца у Овчем Пољу. Она је почела рад 1936 године.

За овчарство је најважније питање попаша на суватима, изградња модерних бачила, појила итд. Мимистрство шума и рудника још није уредило ово питање, већ се ради 10-годишњи план који још није достављен Пољопривредном одељењу, па ће га Одељење потражити и дати своје сугестије н примедбе.

Питање зимских попаша, које је од основне важности, у рукама је Аграрне реформе. Одељење је дејствовало да се то питање повољно реши за сточаре, па бе енергично продужити рад ма да има знатних потешкоћа.

Козарство. Овакво како се данас води од веће је штете него ли користи, јер козе уништавају шуме, које су од неопходне користи као регулатор климе и као велики народни капитал. Поклања се нарочита пажња гајењу санских коза код бановинских установа и ширењу истих код згемљорадника, нарочито у крајевима где је развијено козарство, јер санска коза може и да пасе а не мора да брсти.

Живинарство. Код бановинских установа већином је гајена Плимут рок раса кокошију, а подмладак и јаја од истих продавани су и замењивани са обичним јајима земљорадницима и грађанству. У предртним срезовима ова се раса показала као добра, те ће се у истима наставити са гајењем те расе кокошију. У јужним, југозапдним и југоисточним срезовима иста се није показала као подесна, те је почела страдати од туберкулозе, спирохетозе, кречних ногу и других болести. Зато је у овим срезовима уведена као проба пасмина Род Ајланд, која је отпорнија противу ових болести, и боља је носиља. У томе циљу на сточарској изложби у Младеновцу набављена су четири стабла Род Ајланд кокошију и додељена Нижој пољопривредној школи у Тетову, Бановинском лозном расаднику у Штипу и воћним расаднипима у Прилепу и Ђевђелији, одакле у пролеће издају јаја првенствено бановинским установама, а доцније и приватним лицима. Такође су преду зети огледи селекције домаће кокоши, јер има изгледа на врло добре успехе. Исто ће се предузети са ћуркама, гускама и пловкама страних и домаћих раса.

Једно од најважнијих питања за унапређење сточарства у опште, а у овој бановини напосе, јесте питање исхране стоке нарочито преко зиме. Услед сталног разоравања ливада и ситног поседа већине земљорадника, као и обичаја да се због ђубрета држи-већи број стоке него што се може исхранити преко зиме, већина стоке зими гладује, а врло често и лети ако не иде на планинске испаше. Ово стање још се погоршава ако нагуупи суша, па и оно мало оскудне паше изгори. Да би се томе стало на пут поведена је јака пропаганда за увођење сетве пићних биљака, нарочито луцерке и сточне репе свуда где исте могу успевати, а затим пропаганда за подизање сило јама за конзервисање зелене пиће а зиму и сушу. Про-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ.

Страна 28

шле и ове године са помоћи Министарства пољопривреде код појединих земљорадника подигнуто је већ у више срезова 16 малих сило-јама. Ове године ће се 40.000 динара утрошити на сило-јаме у народу. Ову акцију треба свакако наставити и проширити, јер омогућава исхрану преко зиме већег броја стоке, са храном произведеном на малим површинама оранице. Поред подизања малих сило-јама за потребе појединаца биће потребно подићи на зимским испасиштима веће заједничке силосе за зимску исхрану оваца које долазе на зимску испашу. На тај начин решиће се важно питање зимске исхране оваца, које лети имају одличне паше на суватима а затим гладују. Овим ће се знатно побољшати квалитет вуне, а и власници — овчари неће морати у јесен буд зашто продавати своје овце Грцима, већ ће моћи сачекати бољу пијачну конјуктуру.

Ово ће се моћи извести помоћу „Сточарског фонда" који је основан 1936 год. и чији су приходи осигурани ван буџета. Овај фонд ће омогућити да се сирарству посвети довољна пажња, јер у Вардарској бановини су одлични услови за првокласне сиреве. Томе ће се у будуће посветити специјална пажња пошто ће бити средстава из Сточарског фонда.

МЕ Рибарство

Ово је важна привредна грана. У Вардарској бановини има услова за велики развој језерског и речног рибарства. Охридско, Преспанско и Дојранско Језеро дају првокласне рибе, које су далеко чувене.

Рибарство на тим језерима било је почело назадовати због нерационалног рада рибара и слабог надзора власти. ,

Банска управа је пре две године предузела успешне мере да рибарство унапреди. Једна од најважнијих мера је оснивање Хидробиолошке станице у Охриду. која већ врши вештачко лежење риба за порибљавање. У 1936 години излегла је и пустила у језеро 1.700.000 рибита, а ове године је метнуто у инкубаторе 4,000.000 _ тајашца, од чега треба да се излеже преко 3,500.000. Банска управа има рибарски фонд од 92,500:000 динара из кога се подмирују сви трошкови за унапређење рибарства. Поклоњена је нарочита пажња рибарским задругама, које су благодарећи бризи Одељења знатно ојачале, ма да су раније стајале врло рђаво.

Предузете су мере, ла се језерско рибарство рапионализира само путем задругарства, јер само тако ће се моћи најраптионалније искоришћавати ова три важна језера. За те послове постављена су три стручњака, и то у Ресну за Преспанско Језеро, за Лојранско Језеро у Лојрану и у Битољу за Џону Реку и околне планинске реке, |

Посвећује се пажња и речном рибарству, па ће се и за попибљавање река основати потребна мрестилишта. Одржан је курс за стручњаке за тај посао, па ће се приступити ралу,

УП Пољопривпелна мастава, течајеви и

пропаганда

На триторији ове бановине постоје три Ниже пољопривредне школе; у Лесковцу, Тетову и Битољу, у којима настава траје две године. У тим