Службени лист Вардарске бановине
(Страна 24 | ВВ АИ
СЛУЖБЕНИ Лист.
Број 781
рит нет арени ет те и = "мном
школама има 230 ђака. Њима се посвећује озбиљна пажња, па су резултати врло добри. Да би резултати били још бољи заведен је шестомесечни припремни течај на тим школама, што ће за свршавање стручне наставе бити врло повољно. Поред ове три Ниже пољопривредне школе, у горе означеним местима, довршена је у 1936 години главна зграда за оснивање једне сталне пољопривредно-домаћичке школе у Прешеву, где би се у току лета путем течајева одрасле девојке спремале у најглавнијим гранама пољске привреде и домаћинства, како би се на тај начин што боље оспособиле за допнији самостални живот у свом сопственом газдинству. Зими ће се одржавати течајеви за сеоске младиће. Када се доврше господарске зграде почеће се са редовном наставом. Те зграде су у изградњи. Рад пољопривредне наставе помажу срески пољопривредни референти одржавањем свакомесечних предавања пи течајева у народу. Пропаганди и предавањима ће се посветити још већа пажња, јер добри досадањи резултати дају зато оправдање.
УШ Задругарство
Оно је врло слабо развијено на територији Вардарске бановине. Има само 550 задруга.
Да би се задругарству дали добри стручни пропагатори и вође, Бановина је лане и ове године дала помоћ Савезу С.3.3. у Скопљу за одржање течајева среским пољопривредним референтима и њиховим помоћницима.
Сем тога су даване задругама мање помоћи у новцу и воћкама, јер су средства у буџету за ове сврхе врло мала.
У главноме рад Пољопривредног одељења на унљапређењу залругарства у бановини састојао се у пропагирању задругарства у народу путем предавања, која држе срески пољопривредни референти, као и у препоручивању молби Министарству пољопривреде ради давања државне помоћи оним задругама које својим радом заслужују државну помоћ.
1Х Статистика
(Одељење скупља статистичке податке о стању пољопривреде у бановини. Статистика је врло важна за сваку струку јер се само из ње види верна слика стања.
Податци се добијају од општина преко среских пољопривредних референата. Пошто општински органи нису свесни важности тачних статистичких података, често пута дају их напамет. Расписима и усменим упутима преко среских референата поучаване су општине у тачном вођењу статистичких података.
Х Пољопривредна изложба
Ове године, приликом прославе 25-годишњице ослобођења ових крајева, одржаће се у Скопљу пољопривредна изложба.
ж
На крају овог експозеа мора се нагласити, да су предложеним буџетом Пољопривредног одељења предвиђена средства за рад веома скромна, али увиђајући тешко материјално стање народа, на-
стојаће се разумном штедњом постићи што већи успех, који та средства могу дати."
| После овога, Господин Бан даје реч г. Душану Марковићу, ветеринарском инспектору, шефу Отсека за ветеринарство, који чита следећи свој експозе:
ЕКСПОЗЕ О БАНОВИНСКОМ БУЏЕТУ ПО СТРУЦИ ВЕТЕРИНАРСКОЈ ЗА БУПЕТСКУ 1937/38 ГОДИНУ
— Подзосилгп г. Душан Марковић, шеф Отсека за ветеринарство —
„Кад се узме у обзир да је сточарство једна ол најважнијих привредних грана у привредном животу наше целе земље. а поготову у Варларској бановини, и кал се уважи да вредност стоке у натој Краљевини и поред пада цена износи ланас соко 20 милијарди линара, онда је јасно да се та имовина која веома подлежи квару од разних 60лести а поглавито од сточних зараза, мора обезбелити. осигурати. Једино ефикасно обезбеђење тога огромног капитала што лежи у стопи претставља лобро уређена ветеринарска служба.
Кад је реч о ветеринарској служби опла ге с правом може рећи да у ниједној другој упра=но! струци није учињен ол ослобођења ло данас у Вардарској бановини већи напрелак и већи ус: пех као што је то случај са струком ветеринарском. За турске влалавине није било по срезовима уопште ветеринара. због тога је турска империја била расадник сточних зараза.
Број ветеринара по спезовима повећава се у ово! бановини из године ум годину тако ла ланас имамо свега 43 ветеривапа. ол којих 3 у банско! управи, 2 у Хигијенском заволу у Ветеринарском одељењу и 1 градски у Скопљу. а 37 среских ветеринара. При сузбијању сточних зараза употребљавату се данас сем законом. прописаних ветеринарскополипајских мера. разна, најмолернија биолошка цепива, којима се веома успешно сузбијају опасне сточне заразе. од којих у овој бановини долази у првом релу прострел (антракс), свињска куга “7 плштавац. Сва цепљења стоке впше се потпуно бесплатно по сопственике стоке а о лржавном или
бановинском строошку. Тако је у ппотлој 1938 гл-
лини заштитно пепљена преко 50.000 гола пазне стоке противу прострела а ако 10.000 гола свиња противу свињске куге. Марљевим лиагностичким пелповањем малеином откривена је у гипте срезова опасна зооноза сакагија. па те убијено по сала 17 коња због сакагије уз законити отттетуи сомственитима. Нарочита пажња се поклања сузбитау пироплазмоза (сточва малатитау кол говело. коња и овапа. па те Банска уппава посвулта гле се ова зараза појакила изпавала опличан савпемени лек акапптин За лечење ттугаве стоке издаје Банска управа сваке голине неколико стотича килогртама креотача.
Према званичним полатпима Министарства пољопривреде у целој Кпаљевини најраширеније је беснило у“ Варларској бановини. Јелна шестина свих случајева беснила у земљи отпала на нашу бановину. Сузбијању ове заразе, опасне како за
= ћеситатшо