Службени лист Вардарске бановине

Ра Ру ваит етзиЦ Е

МАЈНИ

Страва 26 Пон

2.400 динара од овогодишње јер уместо 800 дин. месечно предвиђено је 600 динара.

Позеција 2. Пошто су ове године свршили ве-

теринарске студије три бановинска питомца пред-_

лаже да се у буџет за идућу буџетску годину унесе сума од 18.000 динара за два нова питомца. Ветеринара има уопште мали орој у нашој земљи а нарочито их је мало из Вардарске бановине па је Отсек мишљења да би требало послати на ветеринарске студије два одлична абитуријента. Ова позиција је зато мања за 10.800 динара од овогодишње. :

Позиција 3. Као помоћ сиромашним сточарима, којима је стока несретним случајем угинула предвиђена је минимална сума од 8.000 динара, за 4.000 динара мање од прошле године.

Б. Материјални расходи:

Партија 4. За путне трошкове особља Ветеринарског отсека приликом сузбијања сточних зараза и за надзор над радом среских ветеринарских референата унета је сума од 7.000 динара, зато да се тиме одтерети кредит из државног буџета потребан за путовања среских ветеринара.

Партија 2. Ветеринарско одељење при Хигијенском заводу у Скопљу је веома корисна научна ветеринарска установа, која знатно помаже при сузбијању сточних зараза, па је потребно да се и ове године обезбеди за то Одељење досадашња сума од 15.000 динара.

Партија 6. За разна материјална средства потребна среским ветеринарима при сузбијању сточних зараза на терену предлаже се досадања сума од 150.000 динара, којом се попуњују потребе које се не могу покрити из редовних кредита држав-

ног буџета, а нарочито за лек противу метиљаво-

сти и противу шуге, затим средства за ветеринарску пропаганду у народу. Ова сума је исувише скромна према задатку који врши у очувању здравља стоке а да би се још могла смањити.

Партија 7. Скромна сума од 5.000 динара је неопходно потребна да би се набавило неколико стручних дела стране литературе за књижницу при Ветеринарском отсеку, јер воћство струке треба у интересу службе да стално прати стручну литературу и да се користи новијим тековинама науке."

После читања овога експозеа, г. Бан одређује одмор од 20 минута, а затим у наставку рада г. Бан даје реч г. Светозару Новаковићу, шефу Отсека. за шумарство, чији експозе гласи:

ЕКСПОЗЕ ШЕФА ОТСЕКА ЗА ШУМАРСТВО — Подносилац г. Светозар Новаковић, шеф шумарског отсека —

„Господо бански већници,

Банска управа има један од најузвишенијих задатака у низу њених многобројних улога а тај; је да на својој територији сачува шуме, јер су оне основа привредног просперитета па ин привредног опстанка бановине,

Важност шума за привреду у бановини проистиче не само из велике површине земљишта, које шуме заузимају на подручју бановине већ и из битности саме шуме; која заузимањем горњих

__ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

__Број 781 _

делова планина и брда омогућава производњу на врло сиромашном земљишту где се не може ни једна друга култура неговати.

У свакој културној земљи па и код нас довољно је данас раширена свест о свим користима од шума, које оне пружају народу поред тога што дају ренту за земљиште на коме расту — што дају дакле, ренту у виду годишњих сеча дрвета.

Ма како, дакле, да је позната та чињеница, колико су шуме за народ корисне ипак не можемо прећи преко тога да и овом приликом опет подвучемо да специјално наша бановина има особиту корист од шума. Наша бановина има јако развијен рељеф свога земљишта. Огромне планене, читави масиви нагло се дижу над пољима. На: та поља су у негдашњим језерским котлинама. Те котлине су: полошка, охридска, преспанска, Пелагонија, ђевђелијска, дојранска, струмичка, скопска, лесковачка н др. Једино Косово Поље има нешто шире и веће подручје, све остало је тако ре-

ћи под самим планинама. У нашој бановини је правило, да се из котлине нагло дижу те планине, па према томе, да су оне доста стрме. Та чињеница је од особитог значаја. Она нам показује да нашим котлинама, нашим пољима, нашој пољопривреди, која се благотворно развија по поима прети опасност од режима воде, који се ствара на тим стрмим планинама. Та чињеница нам показује да је наше поље у зависности од планине. Развој дакле, пољопривреде у пољима је условљен једним извесним мировањем наших планина, при чему је режим воде регулисан по-

_ шумљеним и затрављеним тереном.

Искуство нам је показало, да чим немамо шума на планини да се појаве бујни, плаховити потоци, који трају само за време киша, или при копњењу снегова. Тада ти потоци носе огромни материјал: земљу, песак па и камење у долину. Долинске реке брзо заспу корита овим материјалом и како се корито изгуби то река почне да шара по пољима, МИ тада имамо ону слику коју на жалост сретамо свуда у нашој бановини: ин на Ограждену и на Пљачкавици и на Шари планини и на Галичици и на Облаковој Коси н на Бабунн, и на Осогову и на Скопској Црној Гори, на Селачкој планини (Ленишка река плави Прилепу н свуда редом ми видимо дубока корита наших планинских потока, који су за време лета без воде, док видимо и сувише плитка корита наших долинских река. Плитка су корита Вардара, Црне Реке, Пчиње, Мораве, Бошаве, Ситнице и Струмице, Дрима и свих наших осталих река. Чим падне и најмања киша одмах наше реке постају мутне. То је знак да нам вода односи земљу, то је дакле знак да из дана у дан све више остаје голет на нашим планинама а све више да се засипавају плодна поља па да нам се смањује плодна површина наших поља.

Врло често бива, да ови дивљи планински потоци на појединим местима препрече водоток ре ка на тај начин што заспу огромним наносом ре' на корнта. Тада дотичне реке не отичу свом С: зином, успоре отицање па због тога створе чи“ ва језера. Тако имамо Блатију испод Скопља =