Службени лист Вардарске бановине

и и Еди о њ=

Број 781 " Ваш зултат потока који се уливају у Вардар код села "Орешана испод Таворске клисуре; затим Моноспитовско блато резултат оних бујица код Повог Села у Струмичком пољу, затим Струшко олато настало великим делом и због наноса Мешеишке Реке у кориту Дрима. Сличан је случај баруштина око Црне Реке и т.д.

Из овог излагања се види, да ми имамо доста штете од наших потока и то због тога што отицање воде са планина у већини није преко целе године већ само за време пролећа и јесени, само дакле за време кишних сезона. Оголели брегови не могу задржати водени талог, сва се вода брзо сручи у долину и са својом огромном снагом носи све на што наиђе. Често је случај да те водене масе ударе на железничке насипе, на путове, на села и на вароши. Има случајева да се цела област нађе под водом. И то је онда поплава. Наша јавност често нажалост и све чешће слуша о огромним жртвама поплава. Једино шума и затрављеност брегова могу нас сачувати од тог зла. Али када су данас корита дивљих потока продубљена, када се обале тих дубоких потока стропоштавају, обурвавају, када и цели брегови клие, не вреди сада само затрављавати и пошумљавати већ се морају и читави зидови зидати у коритима потока, да би се стабилизовао ток бујица, да би се дубина корита смањила, да би се пад корита смањио, да би се снага воде смањила, да би се дивља бујица регулисала... Све то данас ко-шта премного. Раније није тако било, јер су шуме у многоме чувале наше планинско земљиште. Наш човек, пак, живео је од стоке и њу је напасао на планинама. Палио је шуме и стварао ливаде и пашњаке. Козе су брстиле и брсте наше шуме. Када су му биле недовољне њиве, крчио је шуме и стварао је нове. Крчевине на стрмим земиштима за неколико година биле су плен дивљих потока. Прво неразумно пооране бразде створиле су јаружице, затим одатле се јавише јаруге и најзад дивљи потоци. Мутна вода наших река је мутна, јер се у њој налазе плодни слојеви наших брдских па и планинских њива, наших планинаца, наших брђана, — нерационално подинутих на крчевинама шума. |

И Ви, господо бански већници, видите да горе у планини живи један читави народ. Он живи од стоке, од гајења сточарства, од слабе пољопривреде на бреговима и од сече дрвета и продаје дрвета пољским насељима и варошима. Ви видите, да такав начин живота ако се непажљиво спроводи, може да буде фаталан по шуме, да се оне у том случају уништавају и да се место њих јављају голети и дивљи потоци. Ви видите истовремено, да ти потоци односе плодну земљу са планине и да на тај начин смањују могућност нашем планинском живљу за даљу привредну производњу. Али исто тако Ви видите, да и наша пољска села сваке године све више губе веће површине плодног земљишта, јер дивљи потоци наносе неплодни песак и камење и засипају поља. Исто тако видите да пољска села губе сваке године све више доста својих њива услед појачавања оних баруштина, насталих после бујичних

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ __

наноса у корита река, којима те баруштине отичу. И та пољска села ни у колико нису крива због тих поплава. Ако је ко крив то је крив планинац, то су крива планинска села, која се већим захтевом од шуме, од пашњака, од планине исте оголеле и на њој створиле пустош. Али није ту само данашњи планинац крив, ту се тиче једног општег економског живота у планини. [о је један економски систем који води порекло у даљној давнини. То је једна економија, која је одавно почела да се развија у том правцу злоупотребе искоришћавања привредне способности планинског земљишта. Го је један већ историјско-економски правац и он се не може лако мењати. Али пољска села, господо бански већници, та села која пате највише од поплава а ништа нису крива због тих поплава, та села чији грађани страхују при сваком црном облаку, који се пре кише, олује и провале свија горе у планини над пољем, та села моле да Банска управа као власт интервенише у њихову одбрану и да заведе један ред у планини, да заведе ред у сечи шума, у пашњацима и у обнови шума на голетима. Заиста данас место да искористимо потоке за наводњавање, место да сву воду искористимо за привредну производњу: било за наводњавање наших поља, било за искоришћавање како обимне планинске водене снаге ми још трпимо и штете од тих потока. Пољопривреда наша и цео јавни живот захтевају да шумарству поклонимо пажњу како би планину што рационалније искористили и за дрво и за попашу и за лисник и за брст и за искоришћавање водене енергије: било за заливање наших поља, који је посао нуждан и хитно потребан, било за добивање електричних снага.

Држећи се начела да је Банска управа заштитник општих интереса и да је њена интервенција уз интервенцију државе неопходно нужна код регулисавања односа и у економским акцијама наших грађана, села и читавих области — Отсек за шумарство односно Банска управа и ове је године предвидела потребне буџетске издатке за те споменуте интервенције.

Детаљно се у буџету превдиђа за рад на по-

шумљавању динара 190.400.За рад на заштити од Зив-

љих потока динара 357.000.За управу и чување шума динара 458.688.—

Укупно динара 1,006.088.Према прошлогодишњем буџету вишак је за 43.208 динара. Држава такође помаже рад на шумарству у овој бановини, та је помоћ око динара 1,500.000 годишње. Примећује се да ће се из државне помоћи ове године подићи појила у безводној Галичици планини у циљу мелиорације пашњака.

Напомиње се, да се води рачуна о привреднофинансијском стању бановине, па се не може тражити да бановина нагло отпочне радове, чији би трошкови били у несразмери са њеном привредном моћи.

Бановина посвећује особиту пажњу — пронзводњи шумских садница. Ову производњу из го-

_ дине у годину повећава. Ове буџетске 1936/37 го-