Службени лист Вардарске бановине

ма не авненевеиванерие ложе пе невету-ттаса

дине је произведено 9,000.000 и бесплатно раздато народу да сади и да преко ове трудољубиве садње што више заволи шуму и увиди колико је лако и брзо шуму посећи а колико је тешко засадити и дуго чекати док сазри за сечу.

Чување шума је Банска управа предузела и на задружној основи. То је систем нов, тек прву годину живота има, и ми ћемо користити искуство за оољи напредак овог система.

Што се тиче регулације потока ове нове буџетске 1987/38 године, нарочита ће се пажња посветити заштити пољопривреде. Тако ће се предузети мере, да се регулишу потоци који штете пољима. Радиће се дакле на заштити поља поред радова на заштити железничког и другог саобраћаја. Пошумљавање голети уз чување шума је једна тешка брига Банске управе. Како је наша отаџбина наследила голети од бивше стране управе, нису дакле за време наше управе постале, и како се наша отаџбина из дана у дан све снажније развија то ће и тај проблем да има своје потребно и сходно решење. При 25-годишњици ослобођења примећује се данас овде, да је нарочиту пажњу поклањао пошумљавању јужносрбијанске голети Блаженопочивши Краљ Александар ! Ујединитељ и да се том питању све више из године у годину од стране Банске управе и Министарства шума и рудника поклања нарочита пажња. Спомињем ту и конференцију коју је Господин Министар шума и рудника одржао ту скоро. Тиче се овде престижа, угледа наше Краљевине Југославије и ми можемо данас да тврдимо, да идемо једним сигурним кораком у организацији чувања, подизања и уређења наших шума. Тиме ћемо помоћи општој привреди наше бановине, њеном врло развијеном туризму и здрављу грађана. Како наша бановина троши само за кинин годишње око 400.000 динара и како шума успешно сузбија маларичне 60лести и ту се види значајно и благотворно деловање шума. Општу потребу за шуме осећа целокупан народ наше бановине. А то је и гаранција за успех нашег рада на шумарству, које у већем делу ове бановине цочиње стручан рад тек по ослобоеђњу.“

Пошто је прочитан експозе шефа Отсека за шумарство, Господин Бан даје реч начелнику Просветног одељења г. Љубомиру Алексићу, који је изложио следећи свој експозе:

ЕКСПОЗЕ О БУЏЕТУ ПРОСВЕТНОГ ОДЕЉЕЊА (ТУ) — Подносилац начелник Просветног одељења г. Љубомир Алексић —

„Буџет расхода Просветног одељења по пред“ логу за 1937/38 год, износи 17,378.609— динара. За 1936/37 годину било је одобрено 2,663.872.динара. Према томе укупно повећање буџета просретне струке износи 14,714.737 —— динара.

У новом предлогу извршена је концентрација кредита према природи просветних послова, па се 0 свакој врсти тих послова даје и потребно посебно образложење,

Ре и У ЛА ПА ЕУ Ат УУ АНА искра“ ч

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ _

" Број 78! |

| Просветно одељење (гл. ХХ парт. 99—109).

За само Просветно одељење, тј. за опште просветне потребе по предлогу за 1937/38 предвиђено је свега 2,061.240 динара и то:

а) за редовне расходе: динара 312.240 +

1) личне 2) материјалне „ 759.000 б) за ванредне расходе » = 990.000

За исте потребе у 1986/37 било је одобрено: 1,888.072 и то: а) за редовне расходе:

1) личне динара 293.072 2) материјалне „ = 348.000 698.000

0) за ванредне расходе =

Према томе повећање ове главе расхода износи 722.168 динара. -

Ту Редовни лични расходи у предлогу 38 1987/88 годину смањени су са 19.168 динара која је сума пренета у издатке за народне школе (та. ХХИ.

2) Редовни материјални расходи су повећани са 411.000 динара. Сем незнатног повећања од 8.000 динара за потребе самог Просветног одељења ради инспекције школа, остало повећање је предвиђено на име помоћи културно-просветних друштвима и установама.

Важан фактор за национално, културно и просветно подизање народа јесу и друштва и установе основане у ове сврхе и одржаване приватном иницијативом. Таквих друштава и установа има широм целе бановине, у многим местима н по неколико. Њихова је делатност велика и осет-

на у свима манифестацијама народног духа. Бановина није могла свуда притећи у помоћ, али је ипак по буџету за 1936/37 годину била вотирала 271.000 динара. За 1937/38 годину предвиђено је у ове сврхе 589.000 динара, тј. 318.000 динара внше него прошле године. ј

Велика национална, витешка и културно-просветна организација „Соко" заслужује не само моралну већ и пуну материјалну потпору. Та је потпора од стране бановине стално указивана. Само је та помоћ, може се искрено рећи, била не само недовољна и скромна, већ и незнатна према потребама и значају ове организације. Ове године се у Скопљу приређује и покрајински слет. Због овога, а и због оправданих великих потреба, на име помоћи „Соколу" у Вардарској бановини предвиђено је у предлогу 300.000 динара, тј. 200 хиљада динара више него прошле године.

У многим местима постоје соколски и народ“ ни домови. Поред школа они су прави расадници националног и културно-просветног замаха. Има их тек започетих. Жеља ин добра воља да се што пре подигну, буди, одржава и бодри приватну иницијативу. Има их недовршених, а највише делом оспособљених за привремени смештај дотичних организација. Овако недовршени домови сво. јим спољашним изгледом дају ружну слику и убијају значај приватној иницијативи. Има их, најзад, и потпуно довршених, али дугови, направљени за њихово довршење, притискују и даве не само дотичне организације, већ и хумане људе који су врло често дали јемство, не само у име орга-