Службени лист Вардарске бановине

и

РА

~

у а 1

љ '3

-и~__ ВАРА

с | 18 ДЕЦЕМБАР 1937 ГОД. | СУБОТА

пеједни брај 2 динара

у Службено сту треб

ГОДИНА УШ БРОЈ 818 СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ивлави једанпут недељно. Годишња претплата 80 динара. Отласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописе, огласеу п све што је у вези са штампањен а слати на адрес: Цара Наколе 35.

За заштиту н напредак наших шума

НО дон 22 децембра 0, Г, одржшће се у Скопљу конференц

оорозовање Беновинског одборе 30 пошумљивање

— Нонференцијом ће руководити Бан Вардгреке бановине г. Марко Незакновић —

Министарство шума и рудника повело је живу акци-'

ју за организовање заштите наших шума, па је тако у Београду основан Одбор за пошумљавање, док се сада У целој нашој земљи оснивају бановински и срески одбори за пошумљавање.

Конференција за образовање Бановинског одбора за заштиту шума Вардарске бановине одржаће се у среду 22 о. м. у 17 часова, у сали Народног универзитета (школа Пара Душана). Конференцијом ће руководити Бан Вардарске бановине г. Марко Новаковић, који је у вези са овом дао апел следеће садржине;

„Широм целе наше бановине распростиру се непрегледне голети, камењари и гола обезшумљева поља и пашњаци испресецани небројаним в0додеринама и бујицама, које засипавају плодна поља, ливаде, воћњаке и баште каменим, шљунчавим и пешчаним наносом онеспособљавајући их за сваку културу и приносећи тиме велике штете њиховим власницима.

Но не само да те бујице својим разорним дејством угрожавају и оштећују интересе појединаца, него оне не ретко онемогућавају јаван саобраћај на путевима и железницама, па чак прете уништењем пелих насеља и животима њихових становника. Е

Пречесте поплаве, које су последица обезштумљености земљишта, редовита је појава за време кишних годишњих периода и големе штете које оне причињавају свакоме су добро познате, а многи их је и сам осетио.

А о осталим лошим последицама таковога

стања, којих је приличан број да и не говорим.

Узроци који су створили оваково стање датирају још из турских времена, када су шуме како од стране власти, тако и од стране самога народа нагло, неразумно и немилице сечене и крчене.

То неразумно и неоправдано уништавање шума наставило се у последњих пар деценија а појављује се местимично још и дан данас.

Да се стане на пут томе злу и спасе што се још спасти даде предузеле су надлежне шумарске и др. власти потребне мере, да се сеча и девастација шума сведу на најмању и најпотребнију меру, сеча врши по постојећим законским прописима и одредбама, да се спречи свако непотребно и неоправдано крчење и огољавање земљишта на стрмим и каменитим падинама, а обезшумљене површине поново приведу шумској култури и као такове очувају.

Утрошене су големе суме новца за умирење и регулисање бујица и пошумљавање голети и камењара, подузимате су многе акције, тражени начини како ће се најбоље и најбрже томе припомоћи. Кадар шумарског особља ове бановине давао је и даје све своје силе и знање при свом подухвату и чине се највећи напори од стране државе и бановине, да се пронађу и обезбеде средства за те неодгодиве радове,

Само нажалост недостаје потпуно разумевање и достатна помоћ од стране широких народ-