Службени лист Вардарске бановине
Е | не школе, само пребачен на буџет бановине ___ на коју је прешла ова обавеза издржавања народ_ вих школа. Шта више овај школски прирез у ба_ новинском буџету фигурира у много мањем износу и у много мањој стопи него што је то било __раније у општинским буџетима. То ће најбоље по_ казати цифре. По сада важећем бупету за 1987/38 год. школски прирез је предвиђен у суми од Дин. 9,100.000.— За прва три тромесечја наплаћено је од овог приреза свега Дин. :8,234.935——, када се ____ томе дода још једна трећина од ове цифре на име ___ предстојеће наплате за четврто тромесечје, онда | ће у најбољем случају укупан износ од наплате Д— овог школског приреза.бити Дин. 4,819.246.— или 47,40) од буџетом предвиђене суме. А сада да ви|| димо колико смо дали за издржавање народних ___ школа у овој буџетској години. За прва три тро_ месечја дали смо на издржавање народних школа __ Дин. 6,818.839— а кад се томе дода јопт једна тревина од ове цифре на име ових трошкова за четврто тромесечје, онда се добија крајњи износ за издржавање народних школа у текућој буџетској години тј. Дин. 8,425.118— Када се упореде ове ___"пифре т.ј. цифра о наплати школског приреза и цифра о укупном утрошку око издржавања на-___родних школа, онда се показује неповољан салдо у минусу од Дин. 4,111.8727— тј. ми дајемо на издржавање народних школа више за Ае = динара него што се прикупи шкелског приреза. Дабоме да ово иде на уштрб издатака по другим "гранама разних струка, нлпр.: за унапређење пољопривреде, на пошумљавање голети и уређење
|- бујица, на путеве, на издржавање болница, на уна-
пређење занатства, трговине, туризма итд.
-
| - Када се упореде све ове напред изложене ци-
| фре, одмах се јасно види једна чињеница а на име: | да су раније општине разрезивале много већи |. школски прирез, а на школе мање трошиле, док бановина разрезује много мањи школски прирез,
а који не наплати више од 47%/0 од буџетом пред--
виђене суме, а за издржавање школа исплати мно. го више, скоро дупло више него што се наплати | школски прирез. У овом предлогу буџета за | 1938/39 годину на име школског приреза предвиА Бено је Дин. 7,800.000.—, дакле за Дин. 1.300.000| мање него у сада важећем буџету за 1937/38 год. | До 1 марта о. г. дали смо на издржавање народних школа Дин. 7.,918.373,98.
| Ш. ЗДРАВСТВЕНИ ПРИРЕЗ
| У сада важећем буџету за 1997/88 год. приход од 1096 здравственог приреза унет је у суми од Дин. 200.000— и по овоме предлогу буџета | за 1988/39 год. предвиђа се иста сума. На име пак дугованог здравственог приреза + __у сада важећем буџету за 1937/88 год. предвиђена " Пв је сума од Дин. 100.000— а у овом предлогу бу» џета за 1938/89 год. предвиђа се сума од Дин. ___ 50.000— т.ј. за Дин. 50.000— мање него раније. ____ Ово због тога што овај здравствени прирез као | год и општи бановински и текући и дуговани и ; А _ школски прирез слабо се остварује. Тако за прва ___ три тромесечја сада важеће буџетске год. 1987/38, _ приход од текућег здравственог приреза остварен
СЛУЖБЕНИ лист
Страна 9
је са Дин. 47.521—; а дуговани здравствени прирез са Дин: 22.100 — По завршеном годишњем рај чуну за 1986/87 год. приход од текућег здравственог приреза буџетом предвиђен у Дин. 200.000.и наплаћен у Дин. 44.742. ——, а дуговани здравствени прирез буџетом предвиђен у Дин. 100.000.—, а наплаћен у Дин. 25.761 — у КУ. УДЕО ОД СКУПНОГ. ПОРЕЗА НА ПОСЛОВНИ ПРОМЕТ Е По 5 12 Финансијског закона-за 1936/37 год.
· установљен је приход бановинског фонда промет-
ног пореза од кога се прихода дели и то.
а) 9090 бановинама: Врбаској, Приморској, Дринској, Зетској и Моравској којима је по бановинском буџету за 1939/86 год. одобрена помоћ
(дотација — субвенција) до висине те помоћи; и
6) 20%/5 бановинама: Дравској, Савској, Дунавској и Вардарској, а према последњем општем званичном попису.
Из овога произилази да је додељено 800 само бним бановинама, које су по својим буџетима за 1985/36 год. имале државну дотацију односно помоћ, а осталима међу којима спада и Бардарска, која није по своме буџету за 1985/36 годину имала државну помоћ — дотацију, додељено је од овога прихода 20%/о, рачунајући свакако да је она, Вардарска бановина активна, и то само из разлога што она није имала по бановинском буџету за 1985/36 год. као приход државну дотацију. Међутим када се погледа по бановинским буџетима од почетка оснивања бановина, Вардарска бановина је имала као приход од државне помоћи — дота-
ције и то: 1980/531 буџетске године Дин. 16:240. 911. 1981/32 “ 5 по О 99 2 1982/33 + = 1 5,600.000.1983/84 + На зЕ 4,857.811. == 19834/85 г х У 4,148.115=—
Разлог што је државна помоћ — дотација сваке године смањивана, па буџетске 1935/36 сасвим укинута, не лежи у томе да је Вардарска бановина активна и да јој државна помоћ — дотација није потребна, већ смањење односно укидање 086 помоћи по бановинском буџету, вршено је из разлога да бановински приходи буду што реалније одмерени, како би се на основу истих без сметњи могли извршавати бановински расходи, јер предвиђена државна помоћ — дотација није уредко примана, па је из тих разлога по бановинском буџету за 1985/86 год. сасвим и укинута, редунирајући бановинске расходе до неопходног минимума, како би бановински приходи по могућству могли подмирити предвиђене расходе.
За буџетску 1937/38 год. удео од скупног реза распоређен је овако:
по-
Дравска бановина Динара 2,900.000.Приморска 5 У 17,738.067.Моравска и: 5 9,000.000.Дринска 5. ( 15,000.000.Зетска Пи и 91,791.501Врбаска у 3 | 15,896.845.Савска 5 Н 6,800:000Дунавска | з џ 6,000.000.Вардарска 5 +: 3,999.000.—'