Службени лист Вардарске бановине
_ СЛУЖБЕНИ лист
рад банског већа Вардарске бановине МИ редовног сазива
(Наставак)
Од Г. Претседника Министарског савета примљен је следећи одговор на поздравни телеграм Банског већа:
Драги Господине Баве, ајлетине Вам захваљујем на поздраву упућеном ми са заседања Банског већа 9 0. М.. "ба поздравом, Д-р М. Стојадиновић
| БАНОВИНСКИ ПРИРЕЗИ и то: 1) Текуљпи бановински прирез.
Стопа бановинског приреза у овом предлогу И за 1938/39 год. ПР иста као и у сада ва(ећем буџету за. 1987/38 год. тј. 200/0. Основица пак за разрез бановинског приреза у овом предлогу буџета износи Дин. 48,000.000-—, док у сада
У 1934/85 г. стопа 2590 У 1985/86 г, стопа 20% предвиђено Дин. ! У | 936/57 г. стопа 209 предвиђено Дин.
По сада важећем буџету за 1987/38 год. за прва три тромесечја остварено је од овог приреза сума од Дин, 5:140.487.— или 8290 од буџета предвиђене суме за ово време.
Као што се види из предњега овај прирев по-
казује тенденцију све боље наплате али је још далеко од тога да се оствари у пуном буџетом предвиђеном износу те свака цифра преко овог процента његовог до сада највећег остварења је фиктивна. 2) Дуговани бановински прирез. На дугу бановинског приреза има око Дин. су
42,000.000— По садашњем буџету за 1987/58 год. приход од дугованог бановинског приреза усво- (
Пау] 5 год. буџетом предвиђено Дин. ду У 1985/56 год. бупетом предвиђено Дин. 3)- У 1986/87 год. буџетом предвиђено Дин.
Као што се види наплата овога дугованог бановинског приреза иде врло слабо. . Као главни разлог слабе "наплате овога дуговног приреза је тај што он потиче од оних лица која га нису могла исплатити ни-у. своје време као текући прирез, те је још мањи изглед да се може наплатити сада као дуговни ирирез. Овај се дуг из године у годину све више повећава.
| школски ПРИРЕЗ
Овај школски прирез установљен је прошле године у сада важећем буџету за 1937/35 годину сходно чл. 5 Уредбе о издржавању народних школа од 9 септембра 1936 год. Основица за разрез овога школског приреза је иста као и за општи бановински прирез, с том само разликом што се овај школски прирез не наплаћује на територији
важећем буџету основица износи Дин. 49.000.000,
према томе основица за разрез бановинског при-
реза у овом предлогу буџета је за Дин. 1,000.000 мања него у сада важећем буџету. Поред тога износ овога приреза ми нисмо предвидели у укупном 10096 износу тј. у суми од Дин. 9,600. 000већ само у износу од Дин. 7,700.000— тј. у износу 8050 од прорачунате суме. Ово због тога што се овај прирез никада не остварује више од 809, те свака цифра која: би била преко овога процента оила би фиктивна. Ми се надамо да ће овај прирез у току наредне буџетске године дати боље резултате него ли до сада.
Да видимо какви су његови досадашњи резултати. За последње три буџетске године наплата текућег бановинског приреза била је оваква:
предвиђено Дин! 14,03. 464, а наплаћено Дин. 6,534.432. — тј. 46:/59/о 1.200.000, а наплаћено Дин. 5,381.208.— тј. 47'/50/6 9,700.000, а наплаћено Дин. 6,643.949. — 68 /50/
јен је у суми од Дин. 9,000.000— а по овом предлогу буџета процењен је у суми од Дин. 1,800.000 или мање за Дин. 1,200. 000.-— ово због тога што
према резултатима у прошлим као и овогодиш-.
њем буџету, приход од овог дугованог приреза неостварљив је у већем износу него што је предвијен у овом предлогу буџета, те веће цифре биле би само фиктивне. По сада важећем буџету за 1987/38 год. за прва три тромесечја остварено је од овога дугованог приреза сума од Дин. 1,177.696 или 5290 од буџетом преА и рене суме за ово време.
22 н-
За последње три буџетске године, приход од
овог дуговног приреза био је овакав:
=. 6,000. 000.— а наплаћено Дин. 3,704.7688,000.000— а наплаћено Дин. 2,650.3663,200.000 — а наплаћено Дин. 1,940.973—
оних градова на које се односи Закон о градским општинама од 22 јула 1984 год. пошто издржавање народних школа остаје на градским општинама и на даље тј. после ступања на снагу Уредбе о издржавању народних школа.
Стопа овог школског приреза у сада важећем буџету је 3000, а иста стопа се предлаже и у новОМ предлогу буџета. Овај прирез дат је бановинама као еквиваленат за оне трошкове које ће у будуће чинити бановине око издржавања народ“ них школа. Међутим овај новоосновани школски прирез ни издалека не претставља еквиваленат трошкова око издржавања народних школа. На
име наплата овога школског приреза иде сасвим
слабо. Ово не би смело да буде пошто ово није никакав нов намет на народ, већ је овај прирез са буџета општина, које су до сада издржавале