Службени лист Вардарске бановине
Страна 10
уредби и
рет буџета бановине и оно се врши по правилнику г. Министра просвете.
С обзиром на све тешкоће с којима се и школа и учитељи деценијама имала борити, разумљиво је са коликом је радошћу овај новитет примљен = поздрављен од свију пријатеља школе и просвете.
Ова одлука надлежних фактора уливала је код учитеља наду да ће сад бити више разумевања, више познавања прилика, више добре воље и најзад и више средстава на расположењу за успешан рад у школи.
Али на жалост, господо, из података који су нам од стране учитељства достављени, та штедња и вечита економска криза изгледа да су и овде учинили своје. Место да овом приликом на концу године овог новог школског живота, са задовољством посматрамо корисне плодове овог наНА новитета, ми констатујемо да овај начин
задржавања школа у многим школама погоршао 5 стање школе затечене од 1! априла 1987 године. Вама је господо познато какав утицај на шкооже имати школски служитељ. Његова дужкао служитеља не састоји се само у свртшавању наредаба свога управитеља односећа се на благовремено снабдевање школе пијађом водом за децу, на благовремено ложење пећи, на одржапримерне чистоће у школским просторијама и двориштима, него се његова дужност састоји и у обделавању и одржавању школских вртова и школских башти.
За оваку тешку службу одређено је буџетом за 1937/38 год. просечно плата од 200 до 250 динара месечно или око 7 динара дневно. Значи да је школски служитељ у овој години био најмање плаћени физички радник у целој бановини.
Друга моја примедба, господо, односи се на питање огрева школе и наставника.
Највише кукњаве и незадовољства, господо, од стране учитеља скоро у свима школама ове зиме могло се чути противу недовољних кредита за огрев у школама. Овде су, господо, учињене две замерке. Једна је што су уопште мали и недовољни кредити додељивани школама по овој ји. Друга је што се при расподели ових кредита на поједине школе нису узимале у обзир месне прилике и цене дрзима у појединим крајевима, него се овај кредит паушално додељивао. Обе ове замерке дају се за ову годину правдати разлогом што је ово био почетак и није се имало искуства и потребних података.
Оскудица у огреву ометала је правилан и нормалан рад у школи,
Са задовољством
констатујем да је Краљевска банска управа да ово зло, ако не да потпуно излечи, да га бар ублажи, у пројекту буџета за 1938/39 год. обе ове позиције и на школске служитеље и на огрев повећала, са по десет процената. Само ми је ипак жао што нису били у могућности да у пуној мери задовоље ове две насушне потребе.
Рекао сам господо да ни предвиђено повећање од 109, на ове школе неће бити довољно да задовољи ову потребу и не даје нам гаранције да
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
позици-.
Број 835
због оскудице у огреву неће у идућој години настава бити ометана. Нарочито с обзиром што се са овим огревом по закону имају користити наставници народних школа.
Али кад већ није могуће ову позицију повећати и кад се мора штедети и онамо где штедњи нема места, онда молим Господина Бана и начелника Просветног одељења да са начелником Финансијског одељења нађе пута и начина да се кредити за огрев школама додељују не по кључу и сразмери према прибраним средствима и потребама осталих одељења, него да се исти достављају У оно време када су дрва у дотичним крајевима најјевтинија. 10 је лето и у почетку јесени.
Сума предвиђена по парт. 113 поз. 1 за оправку и кречење школа остала је и у овом пројекту бупета иста као и за буџетску 1937/88 год. Налазим да је и она мала и сасвим недовољна да задовољи хигијенске и здравствене потребе наше деце, али верујем да су овај недостатак уочили и г. Бан и његов начелник Просветног одељења, па да се с обзиром на штедњу није могло више учинити.
Из бупета за 1937/38 годину види се да је предвиђена прилична сума за набавку књига за школске књижнице и претплате на препоручене службене листове,
Дозволите ми, господо, да на крају мог излагања ма и летимично укажем на још две важније стварчице, које нису уошште ни у овом пројекту буџета ни у буџету за 1957/38 годину никако предвиђане. Од како постоје школе у малој предратној Србији, а касније и у ново-ослобођеним крајевима одувек се школама давао известан кредит ма за и најскромније обављање светосавске прославе. Тај дан не само да је био дан радости за малишане и њихове родитеље, него је то био још и дан негдашње наше славе и величине, којом се приликом оживљавају светле успомене како на великог српског просветитеља тако и успомене на историјско доба Немањића. ;
Не могу да пропустим да овде са задовољством не изнесем један случај где је једна општина насељена од самих Арнаута послала управитељу школе новчану помоћ за прославу Св. Саве са пропратним актом у коме каже да се поклон шаље школи, јер општинска управа поштује и цени значај Св. Саве и његове прославе.
Молио бих г. Бана и начелника Просветног одељења да ово имају у виду приликом саставља“ ња буџета за наредну годину и предвиде за ову сврху ма и најскромнију суму.
Школски вртови увек су били угледна добра на којима се наш народ поучавао у калемљењу, расађивању, садњи воћака и другог. Просветне власти су увек расписима указивале учитељима на значај школских вртова и учитељи су упућивани на „угледно искоришћавање школског имања. Школски су вртови одувек служили на част и учитељима и просветним властима. Нису ретки случајеви да су учитељи награђивани за свој успешан пољопривредни рад.
Молио бих Банску управу да и ову потребу