Службени лист Вардарске бановине
вање овога споменика. Тражи да се заврше радови на путу Куманово — Гњилане, захваљује што је довршен пут Старо Нагоричане — Драгоманци. Затим тражи да се поправи пут до Зебрњака и да се посаде саднице поред њега.
Добија реч бански већник за град Призрен г. Чичкарић Урош, који каже да пут Призрен—Средачка Жупа данас једва је проходан само за коње, те тражи да се тај пут прошири и оспособи и за кола. То би било од важности како за привреду тако и туризам.
Болница у Призрену није хигијенска. Тражи да се направи већа зграда, која ои била репрезентативна према граници Албаније, јер из Албаније долазе болесници на лечење у Призрен. Болесни· ка има око 60—79, а свега су два лекара који нису у стању да све послове уредно свршавају. Бански већник за град Битољ г. Давковић Благоје захваљује што је отворена женска гимназија у Битољу, али одмах каже да зграде за ту гимназију нема, него је привремено смештена у некој општинској згради, па моли да се питање ове зграде што пре реши.
Кредити за одржавање путева су врло мали па би их требало повећати. Моли да се Банска управа заузме да се на путу према Кајмакчалану, који је оглашен за државни подигну потребни мостови.
Болница је у Битољу мала, те предлаже да се подигне у Битољу већа болница. Каже да је неопходно да дом стараца остане и даље у Битољу, и да би требало сем тога у Битољу отворити и дечји дом.
У вези са претставком др. Велашевића о увођењу паушалне трошарине, налази да би такав систем трошарине највише штете нанео ситним угоститељским радњама којих је у овој бановини највише, Награду за убирање бановинске трошарине треба давати само оним органима који ту наплату директно врше, а не онима који седе по канцеларијама. |
Туризам је знатно опао па предлаже да се у буцет унесе већа сума за унапређење туризма.
Добија реч бански већник за срез царевоселски г. Радојевић Љубиша, који каже да контролу по општинама у вези са благајничким пословањем требало да врше и рачунски чиновници Банске управе поред полицијских чиновника, јер полицијски чиновници као нестручњаци не могу да примете све недостатке злоупотребе.
____Бански већник за срез кратовски г. Поп Андоновић Димитрије сматра да су школски служитељи слабо награђени па би им плату требало повисити. Тврди да учитељи нису на оној висини коју би требали заузимати као просветни радници, па моли да Банска управа о томе поведе рачуна.
Кратовски срез је пасиван крај и нема путева "који га везивају са осталим срезовима. Пут Кратово. — Црни Врх, који се почео трасирати пре неколико година неопходно је потребан па моли да се у том погледу предузму потребне мере. Изградњу овога пута захтева и интерес туризма.
Добија реч бански већник за срез пољанички
»
Страна 15
ен
г. Мишић Станко, који говори о потреби школа ради просвећивања народа, те предлаже да се буџет Просветног одељења повиси пошто он треба да износи највише од свих бановина обзиром на околност да су сви крајеви први пали у ропство а последњи се ослободили услед чега је културно и просветно највише заостао. ;
Бан г. Новаковић констатује да је листа говорника исцрпљена, па даје реч начелнику Техничког одељења да банским већницима да потребна обавештења.
Начелник Техничког одељења изјављује да признаје да су путови у бановини врло лоши те да Банска управа предузима све да се то уреди и да се поједини путни одјекти поправе. Напомиње да се бановински кулук може употребити за уређење општинских путева, пошто се претходно
искористи општински пут. За изградњу пута Ле-
сковац — Лебане расписана је лицитација, а пут Кратово — Злетово се налази у току изградње. За регулацију Мораве држава даје око 35,000.000 дин. из кредита за јавне радове па ве се са тим радовима почети још у току ове године. Мост код Валандова даће се ускоро на лицитацију, а исто тако ће у априлу отпочети радови на мосту на Вардару код Удова. После тога напомиње да шеф Техничког одељка у Лебану Цветановић није искључиво крив за имнутиране му кривице од стране банског већника г. Јована Марковића него да ту кривицу уколико је има, сносе и његови претпостављени.
Бан г. Неваковић каже у главном:
Господо бански већници, ја вам захваљујем што сте своју улогу као бански већници схватили онако како треба, да би сте допринели да заједнички претресемо питања која су од општег интереса за нашу бановину. Ја знам ваше добре жеље које сте изразили за напредак у свима правцима нашег културног и просветног живота. Али ја нисам скратио буџет из неког цицијаштва, већ из неминовне потребе, јер се већи буџет не би могао ни реализовати. Да је то тако изнећу вам суве пифре које ће вам објаснити све. Овај буџет за прошлу годину до 7 марта остварен је у износу од око 40,000.000 динара, што значи да бисмо још за 20 дана имали да скупимо још 4,000.000 дин., те би значило да је буџет за 1937/88 год. остварен за 44,000.000 динара. Као што видите код нас се појављује један дефицит од 10,000.000 динара и због тога ми не можемо да повећавамо наш буџет, јер немамо нових прихода. Ми, господо већвици, не састављамо буџет према расходима, као што раде држава и општине, него састављамо буџет рсхода према приходима које имамо. Па ипак, и ово што смо предвидели, то ће првенствено ко“ ристити народу, јер свака сума која се прикупи одмах се враћа у народ, тако се новац обрће и тиме постижемо да се новац који даје народ употребљава за народне потребе.
Као што видите, смањење сам морао да из-
"вршим, а камо свеће да сам овај буџет могао да
повећам са 10 и 15 милиона динара, као што су то учиниле друге бановине. Ако Министарство финансија прихвати наш предлог да се наша бановина сматра полупасивном онда ћемо добити још Д.