Службени лист Вардарске бановине

Број 885:

== = =

„До ! априла 1942 године могу се примити у општинску службу кандидати са квалификацијама по досадањим прописима, али ипак конкурсом сходно прописима 5 11, а изузетно од прописа 9 10 ове Уредбе." ,;

__ Стога ми је част молити Господине Бане и

господо бански већници, да нацрт ове Уредбе на основу изложеног образложења изволите прими“ ти у наведеној редакцији. Г. Бан после тога наводи да се у овом случају ради о измени 3 106 Уредбе о општинским службеницима којом се иде за тим да се омогупи примање у општинску службу кандидата са квалификацијама по досадашњим прописима још за четири године. После тога пита већнике да ли примају експозе начелника Управног одељења.

Већници једногласно усвајају предложену измену Уредбе о општинским службеницима, како ју је предложио начелник Управног одељења.

Господин Бан каже да ће се сада прећи на читање и расправу молби. Неке су од њих подне сене неблаговремено, па ће се на овом Већу расправљати само о молбама које су благовремено поднете, док ће се остале имати у виду, да би се о њима расправљало на будућем Већу, а евентуално на ванредном заседању Банског већа.

После тога г. Бан позива саветника г. Јаковљевића, ла прочита односне молбе.

Чита се молба књижевника Антонија Пановића, писца позоришног комада „Печалбари", који тражи месечну помоћ од Банске управе, пошто је остао без средстава за живот, а намеран је да продужи књижевни рад, у коме ће обрађивати живот Јужне Србије.

Г. Бан напомиње да тај млади писац, који је дао једно добро познато и успело дело из живота Јужне Србије, заслужује да му се да извесна помоћ, што му је он претходно и обећао, па пита већнике, да ли су вољни да му се одреди каква награда и колика.

Бански већник за срез дојрански г. Радовић Петко напомиње да писац Пановић сада живи У свом родном месту Дојрану и да је његов рад благотворан за ову средину, па предлаже да му се одреди извесна помоћ.

" Бански већник г. др. Велашевић Радул говори о реорганизацији листа који би имао доћи место „Вардара“, па предлаже да Пановић буде запослен у редакцији тога новог листа, те му према томе не би требала никакава нарочита помоћ.

Г. Бан напомиње да је сугестија г. др. Велашевића врло добра, али лист ће се покретати приватном иницијативом па према томе неће имати никакве ингеренције у погледу постављања 0особља. Каже да ће он деловати у томе правцу, али би претходно ипак требало одредити му помоћ, која би му за случај упослења престала.

Г Бан тражи да Банско веће фиксира суму за _ помоћ Пановиђу за наступајућу буметску годину. Бански већник г. Радовић Петко за срез дојрански каже да би Пановић био вољан да обрабује и земљу, па моли да ако Пановић не добије помоћ, посредује се код аграрних власти да му "се додели земља,

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

_ Страна 17

у

Г. Бан предлаже да се Пановићу одреди помоћ 600 динара месечно, с тим да му та помоћ престане, односно да се'иста смањи, у случају да буде запослен у новом листу.

Бански већник г. др. Велашевић тражи да му награда одређена остане и за случај упослења у листу. 5

Бански већници ово једногласно прихватају.

Чита се молба Стојана Милосављевића, општинског писара општине царевоселске, којом тражи да му се у године општинске службе призна и време проведено у рату.

Г. Бан напомиње да је ова молба касно приспела, јер је за исту потребна измена Уредбе о општинским службеницима, па предлаже да се по овој молби не решава, него евентуално изнесе на следеће заседање Банског већа.

Чита се молба Михаила Цветковића, свештеника и др. из Власине, у којој траже да им се одреди обилна помоћ за подизање костурнице капеле на „Буковој Глави“ погинулим у рату на Власини и околини.

Г. Бан после тога примећује да има врло много случајева, који желе да подижу разне споменике. За подизање ових споменика потребна је у првом реду приватна иницијатива, а та иницијатива треба да буде скромна и да се споменици подижу без какве нарочите помоћи.

Чита се молба произвођача шарлагана, који су поднели преко Занатске коморе, а којом траже да се производња шарлагана ослободи трошарине.

Г. Бан после тога позива начелника Финансијског одељења, да по томе предмету да потребна обавештења.

Начелник г. Милојевић каже да у нашој бановини постоји једна фабрика уља у Велесу, две веће радионице у Куманову и око 40 шарлаганџинипа. Фабрика у Велесу ради стално и производи рафинирано уље и шарлаган, док мале шарлаганџинице у унутрашњости раде сезонски — преко зиме. Ови шарлаганџије не живе искључиво од производње шарлагана већ се поред тога баве земљорадњом, трговином и слично, а производња шарлагана им је споредно занимање. Приход од трошарине на шарлаган и уље износи око Дин. 1,200.000— Ако се укине трошарина на шарлаган, десило би се то, да би и фабрика производила само шарлаган ради избегавања плаћања трошарине на уље. На основу изложеног сматра да нема места укидању трошарине на шарлаган.

Бански већник за срез струмички г. Мане Хаџијевић каже да су произвођачи шарлагана ситни људи и да међу њима ретко ко има неко друго занимање сем производња шарлагана. Тим послом

они зарађују веома бедно, а поред тога извесну количину шарлагана употребљавају за домаће потребе. Начелник г. Милојевић одговара да су произвођачи шарлагана ослобођени плаћања трошарине на оне количине шарлагана која иде за кућну употребу. Исто тако су ослобођени плаћања трошарине и они, који у шарлаганџиницу дођу да исцеде шарлаган за своје домаће потребе.

Бански већник за варош Кавадар г. Јовановић