Службени лист Вардарске бановине

Страна 18 Игњат, критикује начин убирања трошарине на

шарлаган. (Органи Финансијске контроле печате камење радионица, тако да се рад не може почети, док ти органи не отворе радионицу. Међутим произвођачи према врсти посла морају да рад отпочну рано изјутра, док органи Финансијске контроле долазе и радионицу отварају тек у 8 4. изјутра, чиме се очигледно наноси штета произвођачима. Ако би пак произвођач хтео да му орган Финансијске контроле отвори радионицу раније, он би морао да плати дијурну која износи исто толико колико и цела зарада. Налази да фабрике не би требало ослободити од плапања трошарине, пошто оне имају велику зараду, уље од сусама, репице и других уљаних биљака. Према томе сматра да трошарина убија малог произвођача, па моли да се иста укине.

Начелник г. Милојевић реплицира да су шарлаганџије дужни само да пријаве време рада, а не морају да чекају финанса.

_Бански већник за срез Неготин-Вардар г. Станиновић Јован износи све тешкоће које имају птарлаганџије у своме раду и нарочито наглашава да они морају отпочети рад рано изјутра, док органи Финансијске контроле долазе тек у 8 часова. Тврди да шарлаганџије не могу отпочети рад без присуства органа Финансијске контроле, јер су каменови запечаћени. Предлаже да се трошарина одређује према произведеној количини шарлагана, а то није тешко установити, јер се зна из које количине семена која количина шарлагана може да се произведе.

Начелник г. Милојевић одговара да је у томе паслу било неразумевања и да је довољно да произвођач пријави количину семена за производњу шарлагана, на основу чега би се могло лако одредити колика ће бити трошарина.

Бански већник за град Битољ г. Давковић Благоје признаје да је оптерећење трошарином на тшарлаган тешко за произвођаче, али се обзиром на конкуренцију трошарина не може укинути. Контрола над количином промзведеног шарлагана може се успоставити према количини семена, у вези са просечним капацитетом радионице.

Бански већник за срез јабланички г. Марковић Јован предлаже да трошарина на шарлаган остане као и до сада, јер би се укидањем те трошарине ишло на уштрб наше младе индустрије, чије напредовање морамо помагати.

После тога г. Бан примећује да трошарину плаћају сви па и они: који уље увозе из других крајева. Ако би се укинула трошарина на шарлаган, онда би и увозници уља из других крајева тражили да и они буду ослобођени плаћања те трошарине. Налази да је за произвођаче шарлагана учињено доста тиме, што су они ослобођени плаћања трошарине на шарлаган који производе за своју потребу.

По свршеној дискусији по овоме предмету Веће је усвојило да трошарина на шарлаган и даље остане, а да се контрола ублажи.

После тога бански саветник г. Јаковљевић чита акт којим службеници јавне безбедности и Финансијске контроле траже ослобођење бановинске

_ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

јер производе

"може расправљати,

о „ИЕ 5

па == л=—==

таксе на бицикле које су купили а. употребљавају у вршењу званичне дужности.

Начелник г. Милојевић објашњава да не подлеже плаћању бановинске таксе они бицикли које је купило надлештво за службене потребе. Међутим има случајева да су сами службеници за свој новац набавили бицикле које употребљавају и у служби. Они би се могли ослободити плаћања бановинске таксе, ако на то пристане Мини истарство финансија.

Г. Бан каже да се бицикли које употребљавају жандарми и органи Финансијске контроле мофу ослободити бановинске таксе ако то одобри Министарство финансија, али ове точкове не би могао употребљавати вико од фамилије дотичних

службеника. 8 КИН

Бански већник за град Битољ г. Давковић Благоје наводи да је потребно ослободити бановинске таксе само оне службенике који непосредно врше службу јавне безбедности односно Финансијске контроле.

Бански већник г. др. Велашевић Радул примећује да би сами шефови надлештава требали пријавити који се све бицикли употребљавају у служби, и да се ти бицикли ослободе таксе.

Бански саветник г. Јаковљевић укратко износи елаборат градских и отнитинских службеника, који су потписали инжињер Младен ПЛ и др. за у којем се тражи побољшање и уређењ положаја општинских и градских службеника.

Г. Бан примећу. је да су претставници општинских службеника били код њега лично па им је он објаснио да претставку нису на време поднели, те да се по њој на овом заседању Банског већа ве пошто је у питању измена једне уредбе, која је једна врста закона, 2 зато је потребна озбиљнија студија. Ова би се претставка могла ставити на дневни ред тек идућег заседања Банског већа.

Бански већник за срез власотиначки г. др. Велашевић Радул износи да је сваке године читан записник о претходним седницама, па тражи кад то није учињено, да се записник о МЕ Банског већа штампа у Службеном листу, како би народ био упознат са радом Банског већа:

Г. Бан пита да ли већници примају овај предна што исти једногласно прихватају, Бански већник за срез власотиначки г. др. Зелашевић тражи објашњење по следећем:

15 октобра 1937 године објављен је у Службеном листу Вардарске бановине бр. 509 Правилник о измени Правилника о чиновницима Вардарске бановшне чији члан | гласи:

У тач. 4 чл. 2 Правилника. 0 чиновницима Вардарске бановине брише се „У 116 ч. 3.' као и речи „државној. и „или којој другој самоуправној". Међутим ове одредбе важиле су по Правилнику о чиновницима Вардарске бановине који је објављен 15 јануара 1952 год. све до ове измене, т|. до 15 октобра 1937 године.

По моме мишљењу ове измене имају се рачунати од дана када је овај Правилник о изменама ступио на снагу, а никако не може имати повратну снгу тј. до се он примењује и на оне бановинске

ЛОГ,