Службени лист Вардарске бановине

Број 855 _

чиновнике којима је одлукама — извршним — Господина Бана већ признато за напредовање и пензију раније време које су провели у државној или самоуправној служби, тим пре кад знамо да су већина бановинских чиновника силом закона прешли из државне у обласну а из ове у бановинску службу. Верујем да се овај Правилник не односи на већ затечено особље.

Уколико ми је познато, Опште одељење Банске управе ову измену Правилника тумачи тако, да се она има примењивати према сваком бановинском чиновнику, тј. да бановински чиновник не може бити пензионисан односно нема права на личну пензију док претходно не наврши 10 годиза чисто бановинске службе по коме тумачењу данас не би се могло пензионисати ниједно лице ко·_ је нема 10 година бановинске службе и ако је тгаковом лицу по извршним одлукама и позитивним законским прописима признато за напредовање и пензију преко 30 година службе и напунило довољан број година старости да може бити нензионисано. По чл. 13 Уредбе о утврђењу имовине, начину управе и буџетирању бановина и о ликвидацији имовинских односа досадањих среских и обласних самоуправа објављеној у С рЕВРНИИ новинама од 25 октобра 1929 год. бр. 250 прописано је:

„Прописи о службеним односима, о правима и дужностима, као и дисциплинској одговорности бивших обласних службеника, остају на снази и даље, но Бан може својим уредбама извршити унифицирање тих прописа, изменити их и допувити према новоствореним приликама, не дирајући стечена права самоуправног особља."

Па када је тако законодавац одредио за бивше обласне службенике, онда тим пре мора да важи исто начело и за државне службенике који су такође силом закона пренети на бановински буџет и тиме постали бановински чиновници.

Налазим за потребно да о овоме скренем пажњу Господину Бану да се ово погрешно тумачење ове измене правилника отклони, јер и ако би био који случај, да се коме бановинском чиновнику ово право оспорава, тврдо сам убеђен да би такова одлука имала пасти пред Држ. саветом.

Оваквим тумачењем, доведен је и сам г. Бан до тога да не може извршити пензионисање једног службеника и ако он можда није више слособан за службу, што свакако није у интересу бановинске службе.

Дакле ове измене правилника уопште су корисне за бановинску службу али само за у будуће, односно за оне евентуалне службенике који долазе у бановинску службу и желе да им се призпа известан број државне одн. самоу правне службе.

По здравој логици тако и мора бити, јер чл. 2 овог Правилника о изменама гласи: „Овај ПравилНик ступа на снагу даном када се објави у Службеном листу Вардарске бановине".

Г. Бан изјављује да моментано не може по предњем дати никакво обавезно тумачење нити ма шта одређеније обзиром на околност да ће се то питање за случај примене у сваком конкретном случају расправљати код Лржавног савета.

Бански већник за срез Неготин- "Вардар г. Станиновић Јован моли за објашњење како се врши педела награде за убирање бановинске трошарине.

__ Начелник г. Милојевић одговара да се даје на

-“

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 19

име награде 290 од прикупљених прихода, али тек онда пошто се убере најмање 804, предвиђених прихода. Наводи да су награде мале и да су у прошлогодишњем буџету износиле укупно око 25.000 динара.

Бански већник за срез Неготин-Вардар г. Станиновић Јован истиче да би награду требало одмах исплаћивати органима који врше наплату и то на тај начин што би они сами одмах задржали за себе одговарајући износ, обзиром на околност да се финан. органи жале да уопште не добијају награде.

Начелник г. Милојевић примећује да се с тиме покушало, али Министарство финансија то ни у ком случају не дозвољава, јер је потребно да се претходно прикупи 80% прихода.

Г. Бан наводи да је предлог г. Станиновића

"неумесан и остаје шри наводима које је део на-

челник Финансијског одељења.

Бански већник за срез пчињски г. Јовановић Стојан — Шокар говори о приликама у срезу пичињском, па каже да је тај срез пренасељен а сем тога да су брда страшно оголела и опустошена услед чега је дошло до наглог осиромашења становништва. Истиче да због овог осиромашења народ је присиљен да се сели, али до земље тешко

долази. Апелује на г. Бана да се код аграрних вла-

сти подејствује да се сиромашним и заслужним људима излази у сусрет у додељивању земље.

Напомиње да је лист „Вардар' потребан. Раније је имао други карактер, али се осећа жива лотреба да тај лист поучно делује на народ у коју сврху би требало да Банска управа настоји да се дају стручни чланци како би се народ поучавао у свим гранама просветног, културног и приврелног, живота.

Бан г. Новаковић напомиње. да ће лист о коме се овде говорило имати чисто приватни карактер па се на њега неће моћи много деловати у погледу уређивања пошто га бановина финансиски не помаже. Банска управа издаје Службени лист па напомиње да ће ове сугестије усвојити па ће настојати да се у Службеном листу у том погледу отворе извесне рубрике.

Бански већник за срез скопски г. Гушчевић Стевко наводи да би у првом реду приликом додељивања земље од аграрних власти требало фаворизирати мештане. Пут од Скопља за Џрну Гору (Скопску) налази се у врло лошем стању па би га требало што пре поправити.

Свој говор завршава узвицима: Живео Њ. В. Краљ! Живео Краљевски Дом! Живео Претседник владе! Живео г. Бан! Живели начелници! што су бански већници пропратили са узвицима: Живео!

Бански већник за град Прилеп г. Тодор Петровић наводи да су се у Прилепу појавиле кафешантанске радње у које долазе разне сумњиве женске из читавог белог света. У те кафане залазе деца од 14—15 година, ради чега је интервенисао код среског начелника, који је одредио да се забрани приступ деци испод 18 година. Постоји велика опасност од заразе, а то се најбоље види по томе, што је лекарским прегледом утврђено да од 15 женских колико их има по тим кафанама 14 болује од сифилиса. Моли да се у том правцу предузму најенергичније мере.

Г. Бан изјављује да ће у том правцу издати