Службени лист Српске књижевне задруге

ХУШ

Задруга дала том спису места у својим издањима, она је без сумње веровала у остварљивост и оног предлога који се у њему налазио, и с тога ја бих поставио

питање управи, је ли она расположена да предузме“

што год за остварење мисли о централној књижари > Ја не мислим да би Задруга, крај толиких својих друтих послова, могла узети на себе и то да заснује и руководи таку једну књижару. али, ако не би била у стању то учинити, она би као, издавач Српске Књиге, требала да узме иницијативу за сазивање једне конференције, на којој би се г. Новаковићев предлог претресао.

Џрелазећи на овогодишње коло, констатујем да је неоспорно боље од ранијих кола. Онда кад су се јавиле прве критике на рад управин, нама ван управе могло је изгледати да она намерава прекинути с издавањем старих писаца, а да од нових писаца даје у својим издањима и сувише места онима који за цело нису најпречи. Данас пак, стари писци продужују се издавати, а од) нових узимају се они који стоје на вишем књижевном нивоу него Милан Јовановић, Мита Живковић, Милош Шветић, које смо, не без изненађења, сретали у ранијим издањима.

Што се тиче предговора, они су све опсежнији сваке године, и то је добро, али би било желети више једнообразности код њих. Из извештаја смо дознали да је управа саставила један општи програм за предговоре. Одобравајући тај њен поступак, ми бпсмо само желели да се она при примању предговора не ограничи “на то, да констатује да ли су они по програму састављени. Ваља испитати и њихову унутрашњу вредност, јер ето баш у овогодишњем колу имаће један предговор, који је-без сумње по програму, кад је био примљен, али који је ипак за то један рђав, управо врло рђав предговор. Мислим овде на предговор т. Андре Гавриловића уз Лирске песме Симе Милутиновића.

Ја нећу бити тако свиреп да говорим 0 томе какав се критичар показао г. Гавриловић у том предтовору. Рећи ћу само какав се стилист показао, јер од писаца предговора за Задругу бар се толико може