Службени лист Српске књижевне задруге

ХАКЛУ

она гледа на ту дебату и како она стоји, у том погледу, према овом скупу. Господи је познато да је од стране неких задругара на лањској скупштини и раније исказана жалост што се око литерарних питања на скупштинама дебатује мање него о новчаним, и да је управи стављено на терет: што се није она постарала и за овакве (књижевне) разговоре. баш одазивајући се тим гласовима, управа је и саставила тако данашњи дневни ред, да је господи, која хоће да говоре само о књижевним питањима (која су по њихову мишљењу најпретежнија и чиме треба данашњи збор да се бави), могуће и говорити. Управа је увек пзлазила на сусрет свима таким жељама, па је и данас изашла. У извештају, који се и ове као и сваке године подноси скупштини, мора се показати пи видети колико једна страна управина рада, Финансиска или материјална, толико и друга: литерарна. Да не би било пометње у дебати, и да не би говор о једној од тих страна био потиснут говором о другој, управа је указала могућност да се о свакој говори посебице, и олакшала посао скупштини тиме што је поделила извештај на два дела: материјални и литерарни, па је сад требало приступити претресу управине бриге о књижевним пословима. Можемо само да жалимо што то нека. господа нису схватила, него су или исправљала лањски записник или дискутовала питање шта скупштина. треба да ради. И кад управа хоће да прекине таку дебату, онда се то, мпслим, не може назвати „забрањивањем говора.“

Управа и писци, којима се она за сарадњу обраћа, увек желе да на скупштинама буде дебаље која ће их познати са потребама задругарским. Задругина се управа увек старала, било лично било преко повереника који некад говоре у име једнога, некад у име десеторице па и стотине задругара, да сазна ми-

· шљење и захтеве задругарске, и кад год су гласови о томе долазили управи, она се апсолутно увек старала да о њима води рачуна. Кад год су пак ти гласови или захтеви били на своме месту, можемо казати