Службени лист Српске књижевне задруге

ХХХУ

да им се управа радо одазивала, колико је год могла. Не знам међу тим би ли било паметно да се управа, одазове па да, као за какво „бечко издање“, потроши за саме слике у књизи „Чика-Јова српској деди“ неколико хиљада динара, као што се то данас овде на збору зажелело. Ако се потроши на израду слика само неколико стотина динара, онда се већ не може продавати књига по оно по што је сад продавата. Кад бпсмо тако радили, ми бисмо свој рад на спремању дадругиних књига претворили у нешто налик на старање нашега Музеја о српској уметности или на спремање Србијина учешћа на париској изложби.

Кад се пак на скупштини с онаким ишчуђавањем говори о предговору тим дечјим песмама, морам рећи, господо, да деца знају ваздан ствари о којима, ми људи канда не знамо увек. У осталом, и ми смо били деца, и кад нам је долазила до руке књига, с предговором, као ова Змајева, знали смо шта је у њој било за нас а шта није за нас. Кад у других народа така. дечја књига дочека десет издања, свако јој издање има предговор. Џа шта ће сметати ако се у једној нашој дечјој књизи у предговору каже како се она написала и приредилаг Нека се и Орпској Књижевној Задрузи допусти да ради оно што сви у другом свету редовно ради. Може то, чак, бити и погрешно, али то је само потенцијална погрешка: по мишљењу једнога било би то погрешно, а по мишљењу другога може не бити. Долустите ми кадати да иу управи Задругиној има људи који се занимају педагогиком, и, кад је реч о оваким издањима, онда и њихова мишљења неку муку вреде.

Ну, кад се преко туђега мишљења тако олако прелази, кад се скупштинска дебата уопште окрене на оваки начин и дође до овога до чега се данас дошло, онда се не постизава оно што се хоће разговором да постигне, а то је: да се да управи директива за њен рад. Међутим ми из управе то тражимо од вас, Као што тражимо од вас и моралне потпоре, како бисмо изабраним путем пошли што одлучније. То пак нама из скупштине може пружити само смишљена

в“%