Службени лист Српске књижевне задруге

ове

критика! (Нека буде и замерака.) Да, али као што од орања Краљевића Марка није приспело ниједно зрно жита у житницу мајке Јевросиме, тако може л нека критика да никако не донесе корисних ресул-

тата. И имајте на уму да и чланови управе — бар неки, јер ја себе за то пзузимам, — и многи сарад-

ници Задругипи нису увек расположени да слушају толике замерке, па баш кад би понекад биле и тачне, кад се оне на тај начин чине. Имајте на уму па пре-

судите: да ли је боље да у управи Задругиној имате људе који су остина осетљиви, сувише осетљиви, према неким замеркама, али који су Задрузи врло корисии, пли ће боље бити ако на њихна места дођу други, који неће толико моћи урадити за ову установу, али који ће равнодушно изаћи пред скупштине, па ма их ви не дочекивали најласкавије, који ће издржати ту буру, па сутра, кад бура престане, продужити рад по старом Где је већа корист по 3адругу“ А то је, господо. једино право гледиште на ком морате бити, кад хоћете да -цените понашање управино, ако се она понекад не покаже расположена да слуша замерке на скупштини, замерке понекад ситне, дакле безначајне, али такве да уносе дисармонију у оваки скуп.

Г. Слободан Јовановић пстакао“је данас као предмет већања остварење мисли које је изнела „Орпска књига“ Новаковићева; али како се и он дохватио ситница из рада управина, није се ни речи могло до сад рећи о главној тежњи његова говора: шта би Књижевна Задруга требало да ради у реченом питању. Тако је г. Јовановић споменуо да би на место Матавуљева предговора „Исландском рибару“ могао боље доћи превод каке добре туђе расправе о Лотију. Кад би се у Матавуљев предговор загледало, видело би се да је он већим делом преведен, а једним делом изведен из познатих Француских расправа о Лотију, тако да је у ствари урађено баш оно што тражи Гг. Јовановић. Оно он дакле није морао данас спомињати.

Кад бих и ја редом говорио о свим ситницама које су онако унесене у дебату, пе би се доспело раз-