Службени лист Српске књижевне задруге

Ху

Према оваком одзиву добротворском, управа је сматрала за дужност да убрза израду друштвене повеље за ту врсту задругара, без обзира на доста знатне трошкове. Према слици коју је израдио г. Марко Мурат, повеља је умножена у једном од уметничких за= вода у Липисци а за тим разаслата члановима. А како је Српска Књижевна Задруга срећна да на челу својих добротвора има Њ. В. Краља Александра 1, управа. је одлучила замолити Његово Величанство да изволи примити сам оригинал сликарев. Ту је молбу Њ. В. Краљ изволео прихватити и примити повељу, коју му је председништво предало на дан 27. децембра 1900. т.

Његово Величанство је ове године указало још знатну моралну помоћ Српској Књижевној Задрузи, обративши Своју високу пажњу на оне поверенике управине који су се истакли нарочитом заузимљивошћу у вршењу повереничке дужности, те је изволело одликовати их неколицину одличјима ордена Оветога. Саве. Колико је овај акат Његова Величанства на понос управи као драгоцено а високо признање корисности рада Задругина за просвету српску, толико се треба надати да ће у њему многа г.г. повереници наћи нов подстак да још живље и све топлије приону око развитка ове установе.

Управа ће и са своје стране учинити што треба према својим одличним повереницима и предложити за то и скупштини шта затреба, а на овоме месту сматра да јој треба захвалити оној господи повереницима који су помогли да се ТХ коло што брже п за Задругу што подесније разашље многим повереницима по удаљенијим местима :

Владимиру Илићу, адвокату у Шапцу, Владимиру М. Џешићу, свештенику у Марковцу, Владимиру Оретеновићу, учитељу у Младеновцу, Димитрију Тричковићу, професору у Чачку, Драгољубу Ј. Остојићу, поштару у Ужицу, Боки Отојковићу, професору у Неготину, Ђорђу Миросављевићу, књиговођи штедионице, и Јови П. Јовановићу, учитељу у Крагујевцу, Јовану Молнару, књижару у Ваљеву, „Буби Богићевићу, ђакону у Аранђеловцу, Милораду Вујичићу, секретару