Службени лист Српске књижевне задруге

188

297. — 1890. умро је Васо агазовић, просветни добротвор.

98. — 1821. рођен је, у Дубровнику, Медо Пуцаћ, дубр. властелин, песник. — 1853. умро је, у Чачку, владика жички Нићифор Максимовић, просветни добротвор: ва живота је завештањем био оставио све своје имање манастиру Оретењу, али његови рођаци оборе то завештање, те по закону једна трећина његова имања припаде његовој родбини, трећина манастиру Сретењу, а једна трећина буде одређена на школе и преве. — 1888. умро је, у Београду, Милан Мпиловућк, просветни и књижевни радник: први је почео радити на ширењу музичке уметности у Србији.

99. — 1824. рођен је, у Будви, Стјепан Митров „Љубиша, одличан приповедач: његова „Причања Вука Дојчевића“ штампа Орпека Књижевна Задруга у десетом редовном колу својих књига. -

Март.

1. — 1791. аустријски цар Леополд Г потврди 27. члан маџарског сабора од 1790.—91. године, којим се и православнима (од којих је највише Орба) у Угарској признаје право грађанства. — 1806. рођен је, у Јасенову, у Срему, Ђорђе Малетић, књижевни радник. — 1897. умро је, у Београду, Милан (. Пироћанац, државник и књижевни радник („Кнез Михајло и заједничка радња балканских народа“).

9. — 1861. ударен је темељ срлској православној цркви у Трету, једној од најскупоценијих православних пркава у целоме Орпству. — 1872. умро је Александар Максимовић-Ењаджевић, руски министар финансија, Србин по народности. — 1895. умро је, у Београду, ђенерал Жура Хрватовић. — 1897. умро је Сава Бјелановић, новинар и велики родољуб: основао је и више година уређивао и издавао у Задру „Српски глас.“

8. — 1857. умро је, у Београду, Петар Радовановић, просветни и књижевни радник, главни управитељ свих основних школа у Србији. — 1897. умро је Матија Ваљавац, словеначки песник и научник,