Службени лист Српске књижевне задруге

184

4. — 1804. српски устаници потукоше се с београдским Турцима на Врачару. — 1899. умро је, у Београду, даровити приповедач Илија Вукићевић : прва свеска његових одабраних приповедака изићи ће у десетом редовном колу књига Српске Књижевне Задруге.

5. — 1879. умро је, у Бечу, Коста Цукић, просветни и књижевни радник: много је радио и урадио за унапређење просвете у Србији. — 1890. умро је, у Београду, Мита Ракић, књижевни радник: највише је преводио са страних језика. („Историја умног развића“, од Дрепера; „Јадници“, од В. Ига п др.).

6. — 1804. Карађорђе оте од Турака Рудник, прота Матија Ненадовић освоји Ваљево и спали га, а Јаков Ненадовић, Никола Грбовић, Јовица Милутиновић и Милић Кедић са устаницима разбише Турке на Свилеуви, п у боју погибе 250 Турака.

'. — 1780. рођен је, у селу Средњој Добрињи, у ужичком округу, Милош Обреновић, српски кнез, народни вођ у другоме устанку за ослобођење, оснивач династије Обреновића. — 1818. рођен је, у селу Грабовници, у ђурђевачкој регименти, ђенерал Петар Шрерадовић, прослављени песник („Првенци,“ „Нове Песме“ и др.). — 1851. потурица Омер паша разби код града. Јајца Србе мусломане, који се беху подигли против ондашњих нових уредаба султанових. — 1880. умро је, у Београду, Коста Хранисављевић, дугогодишњи начелник редовне војске у Србији: много је урадио на уређењу српске војске. - ;

8. — 1815. рођен је Аћим ЛМедовић, лекар и књижевни радник. — 1888. умро је, у Крагујевцу, Шетар Топаловић, борац п народнипрвак у другом устанку за ослобођење. — 1849. умро је, у Београду, државни саветник Петар (Лазаревић) Цукић: по заповести кнеза Милоша 1830. године подигао је звона на београдској саборној цркви, те су после много година поново зазвонила у Београду.

9. — 1817. погубљен је, у Београду, кнез Сима Марковић, народни првак у првом устанку за ослобођење. — 1826. рођен је, у Орезојевцима, у округу рудничком, Алекса Вукомановић, научни и књижевни