Службени лист Српске књижевне задруге

219

Август.

1. — 1880. довршен је манастир Горњак, у браничевеком Ждрелу, задужбина кнеза Лазара. — 1806. био је између српеких устаника и Турака бој на Мишару, у коме Срби разбише Турке. — 1840. рођен је, у Шапцу, Инокентије (Јаков) Павловић, архијепископ београдски и митрополит српски. = 1849. Мапари се предадоше код Вилагоша руској војеци, и тако би завршена „Маџарска буна“, у којој је проливена многа српска крв. — 1875. код манастира Моштанице, у Босанској Крајини, плану устанак противу Турака. 1899. умро је. у Београду, Владимир М. Јовановић, даровит и плодан песник („Из варошког живота“, „Из брачнога живота“, „Лепе туђинке“ и др.): Српска Књижевна Задруга штампала је, у редовноме колу својих књига, збирку његових препева Француских песника, „О Француског Парнаса“.

2. — 1876. рођен је, у Београду, Александар М. Обреновић, краљ српски, миропомазани. — Истога дана био је крвав бој између Срба Црногораца и Турака на Фундини, у Кучима: 3.000 Црногораца равби 80.000 Турака; у боју погибе 9.734 низама и око 6.000 башибозлука. — Истога дана пуковник Деспотовић са устаницима разби Турке под Петровцем, у Босанској Крајини, и оте Петровац.

8. — 1701. православни Срби убише у Ђакову католичкога владику Николу Ограшића, што је на силу католичио православне Србе у Славонији. — 1791. установљена је српска гимназија у Оремским Карловцима. — 1804. дахије побегоше испред српских устаника из Београда. — 1876. био је крвав бој између Срба и Турака на Чучалима пред Јанковом Клисуром; Турака је било преко 30.000, а Орба само два и по батаљона, али се Срби опет одупреше турској сили. Истота дана Срби Црногорци разбише Турке у Кучима. — 1866. рођен је, у Београду, Илија Вукићевић. даровити приповедач: прва збирка одабраних приповедака његових биће штампана у десетоме редовном колу књига Орпске Књижевне Задруге.