Службени лист Српске књижевне задруге

220

4. — 1826. у Србији је заведана редовна војвка. — 1854. умро је, у Неготину, Марко Петровић, (мајор Марко), радник на присаједињењу Тимочке Крајине Србији. —- 1875. плану устанак противу Турака у Бања-Луци и околини. — Истога дана херцеговачки устаници узеше од Турака Кретаци ЛДугу и свих тринаест кула од Никшића до Гацка. — 1898. умро је ђенерал Миљајло Григоријевић Черњајев, заповедник српске војске у првоме рату Србије с Турском, 1876. године. — 1900. умро је, у Београду, ђенерал (Стеван Здравковић, књижевни радник.

5. — 1582. умро је, у Риму, архиђакон Мароје Кабожић, (Кабога,), Србин Дубровчанин, знатан песник. — 1828. рођен је, у Бакову, у Славонији, Јосип Веселић, школски и књижевни радник. — 1836. умро је, у Крагујевцу, Сима Милосављевић Паштрмац, барјактар и добар јунак у другоме устанку за ослобођење. — 1876. био је бој између Срба и Турака код Борја, према, Рашкој. — Истога дана био је бој између Срба н

Турака на Попову код Бијељине, у Босни.

6. — 1758. рођен је Јосип „Добровски, чешки научник: први је почео проучавати како ваља стари словенски језик. — 1818. Турци ударише с великом

силом на српски шанац у Мозгову (код Делиграда), који је бранио Димитрије Парезан, народни првак и добар јунак у првоме устанку за ослобођење; Срби буду побеђени, п Парезан погибе у боју. — 1860. рођен је, у Ужицу, „Љубомхр Стојановић, научни и књижевни радник, прави члан Српске Краљевске Академије. 1872. умро је, у Фараелду код Беча, ђенерал Петар Прерадовић, песник („Првенци“, „Нове песме“, „Први људи“ и др.). — 1875. српски устаници узеше од Турака Беч и Љубовиђе, у Херцеговини.

7. — 1402. Срби се борите у Малој Азији, код Ангоре, с Татарима, помажући Турцима. — 1580. умро је Мустафа паша, Србин потурчењак, из Сокола у Босни, велики турски државник и војсковођа. — 1780. умро је Мојсије Шетровић, београдски митрополит. 1859. умро је, у Београду, др. Вук Маринковић, просветни и књижевни радник: радио је са успехом на