Службени лист Српске књижевне задруге

ХМ

ту неколико. Наши се списи задопњавају, а поименце се Х коло задоцнило: прво, што писци не предају на време рукописе; друго, што их обично предају у таком стању. да се пили морају тек приређивати за штампу па онда предати слагачима или се при коректури морају с великим трудом и трошком дотеривати (ово се међу тим мора радити не само с тога што је управина жеља да Задругини списи буду у сваком погледу угледни, него и зато што и читаоци и књижевна. критика очекују од Задругиних радова све већу исправност); трећи је узрок задопњењу што је у штампаријама био читав низ неприлика, прекида и застоја (као што је г.г. задругарима познато, управа је две књиге Х кола штампала у двема штампаријама изван Београда; то је, поред других разлога, учинила и зато да би убрзала штампање пелога кола, али у томе је успела само с карловачком штампаријом): на послетку је четврти узрок: што су књижевни сарадници управини, па и сама лица која воде непосредно старање над штамшањем књига, личности које не располажу слободно својим временом, него Задругине послове врше уз остале своје, службене, дужности, а прилике наше нису таке, да Задруга може имати са свим своје раднике, који ће само њене послове радити.

Управа се разним подесним начинима стара да се доскочи тим незгодама, и нарочито је настала да се ХТ коло не одоцни као Х. Пошто је већ изабрала и утврдила, који ће се списи штампати у ХГ колу и добила пристанак свих књижевника, чија је сарадња за њих потребна, она је, да би се и с њене стране могао рад што више подстицати и да би се коректорски послови брже свршавали, одредила, не повећавајући за то своје расходе, још једно лице које ће поред тајника о томе

настојавати. Надамо се да ће све то имати успеха, ако не би било ненаднога застоја у Државној Штампарији или каке друге неочекиване сметње.

Да међу тим љубав народна према Српској Књижевној Задруви не попушта доказ је на првоме месту